Источник
Бр. 14
ИСТОЧНИК
Стр. 217
те да се према томе промијени § 3. друштвеггах правила. Скупштина је усвојила предлог главног одбора, да се у горњи параграф унесе, што до сад у правилима истина није било, али је Просвјета радила: оспивање течајева за неписмене и рад око просвјећивања маса народних књигом. Ново је што је у правила упешено да се побрине. што више и што јаче за народну хигијену. Осим тога скупштина је усвојила, да се у друглтвена правила иза § 40. уметне § 41. који говори о сазивању и састајању свију чланова и повјереника у једном котару свака три мјесеца. Из извјештаја другптвеног тајпика видимо, да је друштво имало у овој години чланова добротвора 78, утемељача 842, помагача 4261, свега дакле укупно 5181. Из извјештаја благајника виде се да је друштвено имање износило 31. маја 1909. год. укупно 253.819 К 49 х. приходд је било у години 19СИ./9. 161.928 К 09 х а расхода 79.290 К 64 х. Према томе је пренесено у идућу годину и предано новом одбору као сувишак из прошле године 82.637 К 45 х. Ова је скупштина као сваке године тако и овај пут према § 19. друштвепих правила попунила одбор. Скупштина је акламацијом изабрала у одбор ову г.г: Др. М. Сршкића, Гавру Гашића, свештеника, Љубу Стјепановића, уред. »Тежака«, Јована Јефтића, заначију, Танасију Дакића, проф., Ђоку Ковачевића, проф., ;Саву~'Сријемчевића, фактора, Стеву Калуђерчића, управитеља српских п;кола, Др. М. Костића и Милоша Миладиновића, градитеља; за замјенике Занфира Скарића, град. инжињера, Др. К. Делијаписа, Илију Трифковића, кројача, Илију Бошковића, подузетника и Јову X. Трифковића, чиповпика. Разно. Високе поејете. Његово ц. и кр. Височанство члан наше владалачке куће прејасни господип надвојвда Леоиолд Салвашор бавио се је свршетком прошлог и почетком овог мјесеца у нашој отаџбипи, да у главпим мјестима ирегледа артил>ерију. Његово ц. и кр. Височанство стигло је преко Мостара у Сарајево 30. јуна у вече па аутомобилу и отсјело у хотелу Европи, гдје су га поздравили врхови владе и штабпи официри са гепералом пјешадије Маријаном пл. Варешанином на челу. Сутра дан 1. јула примало је Његово Височанство депутације свештенства и народа Депутацију свега српско-нравославпог свештенства из Босне и Херцеговипе предвело је његовом Височанству Његово Високопреосвештенство архијепископ сарајевски и митрополит дабро босански г. Евгеније Аетица, који је замолио Његово Височанство, да поради, да и наше српскоправославно свештенство добије пасивпо изборпо право за будући босанскохерцеговачки сабор. Његово Височанство бавило се у нашој отаџбини до половице о. мјесеца посјетивши Мостар, Сарајево, Калиновик, Фочу, Вишеград и Доњу Тузлу, а одавле је отпутовало у монархију. Свуда, куд је год Његово Височапство пропутовало, поздрављаше народ и свештепство са хомагијолпим чуствима и искреном радогпћу првог високог госта из преЈасне владалачке куће иза припојепе наше отаџбине Аустро-Угарској монархији. Исто тако бавила се у нашој отаџбини и то на Илиџи од половице мјесеца јуна до половице мјесеца јула Његова Преузвишеност заједпички министар финанција господип Сгефан барон Бург /Јан са госпођом. И овом приликом