Источник

ГОД. XXIII. СПРЛЈЕ50, 30. СЕПТЕМБРН 1909. БР, 18,

ИСТОЧШШ ЗВАНИЧНИ ОРГАН ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Власпиштво и наклада: ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА

Одговорни уредник: свештеник Др. ТОМО ПОПОВИЋ, професор-катихета вел. гимназије.

ЈНИезва^ЕЗзагчсн:©Ма1г1шота11а српскога народа у прошлости. Студија из културне историје српскога народа. Написао Радослав Ж. Грујић, (Наставак.) 28. фебруара 1752. г. расправљана је пред Архидијецезалном Конзисторијом тужба неког Марка Степановића из Манђелоса, против његове супруге Живане, што неће с њим да живи. — Кад је пред Конзисторијом жена запитана, зашто неће да живи са својим мужем, одговорила је: да он није за брачни живот способан, те да је она још девојка и ако су већ више од годину дана венчани. Марко је тврдио, да то није истина, него да она то износи што је рада, да се може слободно скитати. И Конзисторија не хтеде јој веровати, него јој даде ошинути неколико камџија, да би је тиме заплашила и приволела да се мужу своме поврати. Али она и после шиба никако не хтеде на то пристати, него јецајући рече: „да болше волит у воду скочити и удавити се, него „ли би пак за овога мужа пошла, и ашче ју приморајем, да сама себи „смрт задати хоће; но просила се поћи у стари Јазак манастир, код „ондје сушчих монахин послуживати и живјети". Конзисторија је ову изјаву њену узела у обзир и издала одлуку: „... Стога и ми разсуж„дајушче и бојашчесја, агаче ју силоју за мужа поити приморамо, може „она или себи или мужу на убиство устремити се, и да таква зла „избјежим судихом по јеја зактевавију бити, и с препоручителним пи„санијем у стари Јазак манастир послахом ју пребивати- и мужа јеја