Источник

источник

Стр. 79

богослужбених књига на кинески језик. Напиеао је и кинеско-руски рјечник. Као епископ одликовао се у варшавској епархији у борби с ватиканском црквом. За митрополита кијевског постављен је 1. фебр. 1903. Сиједи архипастир овај опште је поштован и уважен са свога врснога рада.

Читул а.

'ј' Миро Вујовић. У понеђељак 25 јануара т. г. преселио се је у вјечност поп Миро Вујовић у селу Засади (врањска парохија). Покојник је рођен у истоме селу 20. августа 1833. г. од вриједних и побожних родитеља Крста Вујовића и Митре Таминџић. Кад му је било осамнаест година, пошаљу га родитељи по његовој врућој жељи у манастир Добрићево, да се спрема за свештенички чин. Ту је остао пуних седам година усавршавајући се у науци и хришћанским врлинама. У двадесет и петој години рукоположио га је владика Григорије за презвитера и поставио парохом у Врањскијем, на коме је мјесту остао све до 1904. г. вјерно служећи св. олтару, својој пастви и претпостављеним властима — духовним и грађанским. Од г. 1904. до реченог умрлог часа патио је врли покојник у мозгу од живчаних болести, које су му угасиле и праведни живот. Сахрањен је 26. јануара код његове бивше парохијалне цркве св. Ђурђа у Врањскијем. Спровод му је био диван и величанствен: преко 500 особа било је на жалосном окупу при његовој сахрани. У цркви су обавили опијело сусједни свештеници. Над гробом опростио се је са заслужним покојником испред народа и свештеника мјесни парох Лазар Шакотић, а за упокој душе његове нанио је лијепо и дирљиво за трпезом билећки прото Периновић, на што је устао народ и одазвао се: »Слава му и вјечни покој!* Званични огласи. Епархијски црквени суд у Сарајеву. Број 64 ив 1910. 2—2 Е д и к т. Поводом жалбе Еатарине, сунруге рмкт. Рудолфа Вајнгартна против мужа јој овдје поднесене, позива се исти Рудолф, да се до 25. маја (по старом) 1910. врати својој још 1893. напуштеној супрузи или саопшти своје мјесто пребиваша, пошто ће се иначе послије горњега дана дозволити супруги његовој, да га због злобног раскидања брачне заједнице у сврху коначног развода брака утужи, а парница ће се с његовим службеним заступником г. Вогданом Петровићем, канцелистом црквеног суда сарајевског, на његов трошак и његову опасност довршити. Из сједнице држане 20. јануара 1910. Предсједништво.