Источник

Стр. 262

И С Т 0 А н и к

Бр. 17.

презвитера рукоположио. Затим одмах вели, да свештеник може сиоменути од покојних кога хоће, а има завршити спомињање с ријечима: И всјех в надежди воскресенија. .. Ријечи: 0 памјати и оставленији грјехов свјетјејших.... и т. д. у грчком служебнику код пете просфере (печата) — нема. Напротив има упутство овако: ђисон узевши и сам печат и свето копље, томиње кога хоће, живе и мртве. (!!) При покривању дискоса — по грчком служебнику — свештеник говори само прва два стиха из псалма: Господ воцарисја..а не цио псалам, како је то у славепском служебнику изложено. Умјесто: ,.о предложених честних дарјех Господу помолимсја", у грчком служебпику гласи ово прошење: 0 предложењу часних дарова Г. помолимо се. Занимљиво је, да грчки служебник, док у обреду проскомидије не спомиње владара, дотле се у великој јектенији у 6. прошењу моли: о благочестивјејших и богољубезњејших царјех наших ... Исти је случај и код молитве иза освећења часних дарова, дочим у сугубој јектенији пема прошења за цара. Иза велике јектеније прописује грчки служебник. да ђакон за вријеме првога антифона стане нред икону пресвете Богородице окр^енувши се икопи Христовој, — дочим у слав. служебнику се наређује, да ђакон у ово вријеме стоји пред иконом Христовом. Испред узгласа: Јако свјат јеси .... сгоји у грчком, да ђакон каже: Господу помолимсја... . а тих ријечи у слав. служебнику нема, само на архијерејској литургији. При великом входу почиње се спомињање у грчком служебнику с ријечима: Свјех вас да номјанет Господ Бог .... али шта се даље спомиње, ко и како, о том иста књига ћути. Послије входа, по повратку у олтар, када су часни дарови већ смјештени и покривени, кади их свештеник с ријечима: „Тогда возложат на олтар твој телци", — дочим се по славенском служебнику још три стиха говоре с краја 50. псалма, т. ј. говори се од: „Ублажи Господи ....". Пред: „Твоја од твојих" нема у грчком упутсчва, да ђакон подиже дискос и путир; дочим је призивање светога Духа по грчком опширније него ли у славенском служебнику, јер иза трикратно: Господи иже пресвјатаго.... чита се још и тропар и кондак силаску светога Духа. Док слав. служебник одређује, да се ђакон непосредно испред: „вонмем, свјатаја свјатим", опасује у накрст, дотле овај грчки служебник вели, да ово опасивање бива иза: „свјатаја свјатим". Спуштајући частицу Ис. у св. путир свештеник говори ријечи: „Исполненије чаши вјери свјатаго Духа". По слав. служебнику одмах иза улијевања топлоте у св. путир даје презвитер ђакону свети хљеб, дочим по грчком служебнику прво свештеник узме од св. хљеба и тек пошто се њим — очитавши молитву — причестио, позива ђакона и даје му тијело Христово. 0 молитвама: Воскресеније Христово видјевше, Свјетисја.... и т. д. у овоме служебнику ни спомена нема. Иза причешћивања при појави св. тајана говори ђакон: „Со страхом Божијим, вјероју и љубовију пристуиите", по грчком тексту, дочим је ријеч „љубовију" из слав служебника изостала. Напоменућемо још, да грчки служебник наређује ђакону, да иза тога кад употреби остатак од св. причешћа, опере руке, а те наредбе у слав. служебнику петроградском од 1890. нема, него је има у московском од 1763. %

4 I