Источник

ч ГОД. ХХШ. СМРПЈ&РО, I. ОКТОБРО 1910. БР, 18,

источник ЗВАНИЧНИ ОРГАН ВЕЛМКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Власништво и наклада: ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА.

ОдговОрни уредник: свештеник Др. ТОМО НОПОВИЂ, професор-катихета вел. гимназије.

Рукоположења Његово Високопреосвештенство АЕ и Митрополит зворничко-тузлански Иларион благоизволио је рукоположити у манастиру си. оца Николаја у Озрену свршеног призренског богослова Ђорђу ЛазпревиЛа дана 31. августа о. г. за ђакона, а 1. септембра о. г. за презвитера, те свртеног рељевског богослова Цвијетина ИејановиНа у цркви Успенија пресвете Вогородиде у Тузли дана 8. септембра о. г. за ђакона, а 9. септембра о. г. за презвитера; првоме је повјерена адмипистрација парохије у ВозућоЈ. Одлнковања. Његово Високопреосвештенство АЕ и Митрополит дабробосански Евгеније благоизволио је одликовати 8. септембра о. г. црвеним појасом старог умировљеног зеничког пароха Ћирила 11 етрпниГт за његову многогодишњу савјесну и беспријекорку свештеничку службу. А Његово Високопреосвегитенство АЕ и Митрополит зворничко тузлански Иларион благоизволио је одликовати 8. септембра о. г. такођер црвеним појас.ом свештеника Косту ДрамушиКа , пароха у Тузли и администратора протопрезвитерата тузланског за његову ревносну службу и беспријекорно владање, чиме се поменути свештеник вазда одликовао. Иленовања. Ђакон Јован ЈовановиИ, катихета и прави учитељ велике гимназије у Тузли примљен је из клира дабро-босанске у клир зворничко-тузланске епархије, а свршени рељевски богослов Јоцо ПајкановиЛ именован је за тајника епархијског црквеног суда у Тузли. Епархијски црквени суд у Сарајеву. 1>рој 803 ех 1910. ОКРУЖНИЦА српско православном парохијском свештенству и црквеним одборима Дабробосанске епархије. Досадашњим наређењима предпостављене духовне власти успјело је, да се је сахрањивање мртвих у црквеним портама спријечило за времена у свима оним мјестима, за која су мјесга власти дознале, да се сахрањивање мртвих у портама обавља.