Како се хранимо

17

•ном, па ће ипак један градити пасје месо а други људско, јер из истога материјала сваки је саградио своје особене беланчевине.

МТ. ШТА БИВА СА ХРАНОМ У ОРГАНИЗМУ>

Кад је сварена, храна је у цреву усисана и прелази у крвоток. Минерална храна махом не претрпљује никакве промене у апарату за варење: вода и минералне ссли прелазе као такве у крв. Па ни сви органски састојци хране не морају бити хемијски промењени: грожђани шећер, на пример, који се често налази у храни, прелази непромењен у крв. Производи усисани у цреву разнети су крвотоком по целоме телу и долазе у додир сваке његове ћелије. Многобројне су улоге које храна врши и различне су промене које она претрпљује. Минерални састојци махом непромењени пролазе кроз економију организма и остављају га у истом стању у коме су у њега ступили. Тако је са водом и многим солима. Али и минерални састојци могу у организму подлећи променама: кухињска со, на пример, Ма С], даје сону киселину, НСЈ, редовни састојак желудачног сока. Гвожђе у минералном облику, прећи ће у организму у органске спојеве са беланчевинема и даће хемоглобин, обојену материју крвних зрнаца.

Органски састојци хране пак, сви одреда, сагоревају у организму у правоме смислу; а то значи да се једине са гассвитим кисеоником, који је дисањем унет у крвотск и ткива, и дају проигводе сагоревања. Ти производи су за масти и шећере само вода и угљен-диоксид. А то значи да ти састојци пстпунице сагсревају, јер кад их сагоримоу пламену ван организма дају исте произведе. Према томе, масти и шећери остављају у организму сву топлоту, или боље речено, сву енергију коју у себи садрже. Друго је са беланчевинама: оне непотпуно сагоревају у организму, т.ј. дају такве производе који још могу сагоревати и производити топлоту. Док су масти и шећери потпуно искоришћени, јер остављају у организму сав свој садржај енергије, беланчевине су непотпуно искоришћене у томе смислу. Производи сагоревања беланчевина у организму су, поред воде и угљен-диоксида, разни азотни састојци мокраће: уреа или мокраћевина, урска киселина, амонијак и др. Та су тела релативно простог састава према саставу беланчевина од којих исходе. Све те производе сагоревања организам избацује у спољашњу средину: угљен-диоксид на плућа, воду на плућа, кожу и бубреге, а азотне састојке поглавито на бубреге.

Сва та тела или нису кадра развити нимало топлоте, или мало само. Према томе, пролаз хране кроз организам састоји