Како се хранимо

2: , нашим чулима сасма различне; свако зна за осећања што их топлота изазива на разним температурама, док се хемијска енергија, скривена на пример у каквоме експлозиву, уопште не испољава директно нашим чулима. Али сви ти разчи облици енергије имају заједничкога то, да могу дати поменути механички рад, т.ј. да се њиховом помоћи у извесним приликама може дићи какав терет. Осим тога ти разни облици енергије имају и ту одлику што се сви могу претварати једни у друге: топлота се може претварати у електрицитет, електрицитет у хемијску енергију, ова у топлоту или електрицитет. Према томе, топлота, електрицитет, хемијска енергија, јесу заиста само разни облици неке заједничке основе коју називамо општим именом енергија.

П. ПРЕТВАРАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ

Сви се облици енергије могу претварати једни у друге. При свим тим метармофозама енергија својом количином остаје иста; енергија нити се разорава нити се ствара, већ је њена количина непроменљива. Ту неразорљивост енергије, изражава „Први принцип термодинамике , принцип консервисања енергије. Из тога принципа исходи да се разни облици енергије морају претварати једни у друге по сталноме односу: иста количина електричне енергије даје увек исту количину енергије; при добивању механичког рада из топлоте, иста количина нестале топлоте даће увек исту количину рада, без обзира којим се начином то претварање топлоте у рад вршило.

За разне облике енергије постоје конвенционалне јединице мере. Тако је јединица мере механичкога рада килограм-метар; то је рад претстављен дизањем једног килограма на један метар висине. Јединица мере топлоте јесте калорија: то је ксличина тсплесте потребне да се килограм воде загреје за један степен.

Хемијску енергију не можемо директно мерити, већ прет-

варамо је у топлоту и меримо у калоријама. Топлста и меха- |

нички рад претварају се једно у друго у овоме односу: | калорија == 425 килогр.-метра.

Све што се збива око нас у материјалноме свету у вези је са преображавањима енергије, која се врше у поменутим квантитативним односима. Занимљиво је пратити таква преображавања енергије у природи и индустрији. На пример, у електричној централи, где је парна машина спрегнута са генераторима електричне струје, имамо ове трансформације енергије: На огњишту парнога котла хемијска енергија угља

претвара се у топлоту; у парноме цилиндру се топлота ши-_

рењем водене паре претвара у механички рад који покреће