Како се хранимо

25 знато је како је важно питање трења осовина и делова индустријских машина, при чему се претварање механичкога рада. у топлоту не може потпуно избећи никаквим мазивом.

Али не само са практичнсга гледишта претварања енергија једних у друге, већ и са теоријскога гледишта, све енергије нису међу собом равне. Док се механички рад може потпунице претворити у топлоту, од топлоте којом располажемо само се један део може претворити у механички рад; морамо имати велики број калорија у одређеним погодоама температуре, да би само један део њихов могао бити претворен у-механички рад по сноме односу 1 кал.: 425 кгр-м.

Услове претварања топлоте у рад одређује „Други принцип термодинамике“ или „Принцип Карно-Клаузиуса“. Проналаском парне машине поставило се питање њенога усавршавања, а у првоме реду што бољега искоришћавања горива. Француски физичар Сади Карно, у своме делу „оиг!а рш5запсе тотсе аи јеш“, изучава то теоријскс питање и доказује да парна машина, у најповољнијим теоријским приликама, може од оне топлоте која се на њеноме огњишту развија извући само мали део рада који одговара целокупној тој топлоти. Тај део рада зависи сд разлике температура којом се располаже у парноме строју. Јер топлота може дати рад само када пада са више температуре на нижу. Сама топлота не може бити извор рада, као што ни маса воде не може дати никакав рад гко се не претвори у водопад. У парној машини рад се добива што постоји разлика температуре између кстла и конденсатора. За добивање рада топлота је дакле исто тако потребна као и хладноћа. Кад би се располагало знатним извором врло ниске температуре, тада би се огромна количина калорија што је садрже океани могла искористити на добивање рада, као што се данас искоришћује топлота угља. Део топлоте претворене у рад зависи од разлике температуре којом се располаже. На пример, ако је температура у котлу 164% а температура у конденсатору 40", тада би у идеалним приликама, теоријски нешто више од једне четвртине топлоте било претворено у рад.

Механички рад, рекосмо, може се у потпуности претворити у топлоту, а топлота, видесмо, само се делимично, у одређеним приликама може претворити у рад. Отуда постоји јасна разлика између та два облика енергије, јер иако се у оба правца претварања врше у истоме бројноме односу, ипак се прелаз у једноме правцу врши у другим приликама него у другоме правцу. Стога је оправдано сматрати механички рад енергијом више врсте а топлоту енергијом ниже врсте, кад се рад може без губитака претворити у топлоту, док се обрнути процес врши уз веће или мање губитке. Са истих разлога спадају у енергије више врсте, поред меха-