Календар Просвета. [За год.] 1928

22

беном апарату више је допринијела поталијанчењу градове

далматинских у мало вијека од 100 година, него сама Венеција у четири вијека. Аустро-Угарска је у Далмацији луђачки ра-

дила за краљевину Италију. Да није срећом настао, шездесетих. година прошлог стољећа, велики покрет за народни препород,

Далмација би данас била талијанска покрајина. Како је Далмација била економски запуштена под Хабсбурговићима, то је ствар опће позната и у далеком свијету. Пуних је 70 година Далмација вапила комад жељезнице преко Хрватске да се споји са европском жељезничком мрежом, и преко Босне да се веже са Балканом — и ни то није могла да постигне.

Опће је увјерење, да бивша дунавска монархија није ништа учинила у Босни, Херцеговини и Далмацији из љубави за народ, јер туђи туђина тешко може да љуби; а све што је учинила, да је била присиљена да учини неуклонивим опстојностима, и да је већим дијелом напросто учинила у своје себичне сврхе, а не за корист и благостање народа. Да с другому не говоримо (а то нијо ни могуће у једном малом ревијском чланку) доста је да споменемо градњу и правац босанско-херцеговачких жељезница, тај највећи политичкоекономски шкандал наших времена, и експлоатацију босанских шума и руда. Жељезнице босанске-херцеговачке нису биле грађене обзиром на заједничке привредне интересе Босне, Херцеговине и Далмације, него у корист Маџарске и ондањезине на пола помаџарене Сењске Ријеке.- У колико се је икако могло и не могло, на поругу и најелементарнијих начела трговачкосаобраћајне политике лишене су далматинске луке благодати свог залеђа, а Босна и Херцеговина свог најкраћег излаза на море.

Да Аустро-Маџарска у својој »шетњи на Балкан« није починила него само овај злочин — заслужила је судбину која ју је снашла.

ЦЕ

Што је туђинска злоба покварила и занемарила то топла братска љубав хоће и мора сада да поправи. Што је кроз вјекове душмански лед фурио и кочио, то сунце слободе хоће да оживи и расцвате. Босна, Херцеговина и Далмација, измрцварене и сломљене кроз дуже вијекове ропства, ускрснути ће на нови живот у својој слободној и уједињеној држави !

У истину то је тешка задаћа, јер при многим разноврсним потребама наше младе државе, свака замашна акција споро иде. Али препород Јадрана и његова непосредног залеђа мора чим прије да дође, када је то императивна нужда и читаве Југославије.

На Јадрану су врата у широки свијет не само Босне и Херцеговине, него и читаве наше државе. Високе планине и тврди кланци далматинско-босанско-херцеговачки наравна су обрана и тврди балуард цијелој нашој отаџбини од било каквог евонтуалног нападаја са отворене морске стране. У једну