Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку
102
гала, покретало је и њега да све чешће на то мисли. · тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешзе и задржавати се све дуже онде.
__ Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што ако често иде у манастир. | |
— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац. Он ми све казује и о свачем те поучава. Ја волим разговор с њим, а он се разгогара са мном по цео дан. (С мојим оцем, ти знаш, ја :е разговарам никада.
— То верујем и видим, одговори госпођа Круна “ли ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.
— Па зар је то злог -
— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад сепретера, претвара се у зло.
— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин. ллашљиво.
— Страх ме да се једнога дана не преселиш са. свим у манастир, да се не пострижеш.
— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам. признати да то није немогућно.
— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.
— Е, мајко, допусти барем да ти кажем. Кад и се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.
— На Стаменију Плетикосићеву.
____— Јесте. А она ми је недавно казала како је теткаКаја говорила да се Стаменија не може никад удати "у Гвозденовића кућу.
— Да, тако ти је отац казао. Ја не знам како те он уисли оженити. Он о томе има неки план и нешто разсбира, али мени ништа не казује.
_ — Ако се-не може примитиу нашу кућу Стамезнија, свршено је са мојом женидбом, одговори Копјадин суморно али веома одрешито.
4 — Не говори тако, синко! Што отац смисли, обиће добро по нашу кућу и по тебе. |
= д: