Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

11

ХЕ.

Стара српска држава није била основача на административној централизацији и на једнакости права као што је данашња. У оно време власт је била јако раслурева. Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар. Поједина велика властела била. су исто тако силна, и у њиховој држави бивало јекако | они хоће. Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт. Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку. У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може. Мејаком и слабом није било места покрај обесних насилника. Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не чврсти без обзира на његову вољу. Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши 2 Ни саме цркве нису биле ослободне од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге. Насиље је било главно средство којим се деловало. Једномје се властелину свиди, на пример, један млин. Он истера власника и постави своје људе у млину. Свиди му се вобњак. Он дође са својим људима; и обере га. Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах. А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова. Јбуди су били тако васпитани, да рачунају само са "силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим послоима очекују свршетак само од насиља. (С тога

кућа властелинова била као град, а властелин без Пе из куће никада није излазио.