Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

ћ

од

ниским страсте којим у кин || вању, султан Мурат је оно човек дубоких мисли. До- |

је он врати натраг оцу онако како му је и доведена. | .Е "Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову,

ха, којима се топио у телесном ужи“ ||

ведавши Ђурђеву ћерку У свој харем, он јој је учинио | сваку пажњу и све почасти, али је није 8 додирнуо, ||

= ЈЕ 7 у мислећи како би, може бити, могла доби потреба да

и у разним другим забавама, а са царицом Маром го-| ворио би о ономе што би му требало од Србије н ојо Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се #31 -< вештава о свему што се тицало северо-западне гра- = нице Турскога Царства. Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи. и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне“ оријентацију његових пространих комбинација. На томе се-н свршавало опћење Муратово с царицом Маром ме којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере. У њен стан пуштан је безјезс икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, којинјо је служио царичину богомољу и могао је бити на служ- оку би н за све друге потребе царичине у њеним везамасме с родитељским домом и са Србијом, на коју она ни--ин када није престајала мислити. | Помоливши се Богу, као што рекосмо, царица ста--ет: де на своје место у цркви н побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратија. Царица је била средњег, складног стаса, у рас=<66

цветаној лепотн жене која је, у пуној уздржљивости, нто претурила своју тридесету годину. Одело јој је биларти више грчко него турско, више калуђерско него све--==5 "товно, од тамно лаког источног ткива. Коса јој је билавллни смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито негодтов скрушено. С њеним двема дворкињама, женама старине јим, говорила је српски, јер их је била из Србије до=ол вела. Од њих се тако рећи, никад није растајала. Кам М се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкра-5 3 тија н остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у; 25