Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку
124
јао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.
Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.
— Шта ви хоћете» рекне он властеоским људима. |
Ено нашег господара, одговоре они, он нам ваповеда да водимо ове јунце његовој кући.
— Јеси ли ти продао јунце» упита Драгоше влаха.
— Јесам продао, али новце нисам примио; одговори влах. Док се не плати што је погођено, продаја _ не вреди.
— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац зластеличић.
— Ја радим по заповести Иран. Јеси ли ти · купио јунце2
— Јест, ја сам их купио. — Па јеси ли платио 2 — Шта се то тебе тиче» Е — Опет он! Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети. 6 = Ја ћу платити, то “ све једно, опет ће властеличић. = Чији су јунци > упита Драгош влаха.
— Светога Стефана, господару! Игуман ме послао да их продам. Имао сам их десет, и осам сам про· дао и наплатио. Остала ми ова последња два. Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позиза да дођем његовој кући да ми положи. Нема, вели, при себи. Ја не смем тако продавати што није моје. |1омози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.
Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце. Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.
— Положи новце, рећи ће он а аи па води. Другојачије не можеш.
МАША аи ле аи Луи ЗАДА 6 ДМ