Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

људи, од којих би се могли слати улаци. Ги, деспо. Тице, смисли шта би се могло понети 33 поклон и од: бери у ризници. Гвозденовић је од наших људи. Не мари за Маџаре.

— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату. Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.

_ Деспот наређиваше млађима да одмах потраже н дозову Гвозденовића, а сам Се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.

Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са сводим калуђером беше веб код деспота Њурђа на опроштазној аудијенцији. Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину. Нарелбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.

Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.

== Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама. да што даље држимо ово што је сад. Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегелинског Мира, тако М

сам готов сад заклети се на верност султану 1

охмеду П. Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други. За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку. Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило. Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не да Боже, било зло. Кад раније знам, раније се могу и спремити. Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим. Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом. — Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић. а лил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се