Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

23

лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслу“ га за моје васпитање. Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам. Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.

— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.

— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем. Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега. Али пошто су то Ђурђеве земље, ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља. Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким (деспотом. Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном (сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свепаније. Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.

— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени. Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени 2

— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа. И мени ће скоро требати услуге деспотове.

Последња реченица текну у срце царицу Мару. Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград. Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.

Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој