Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

25

на путир. Покрај тога места, на коме, се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима. Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани. У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.

У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану. Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони. Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији. Беше то рад кујунџија из Новога Брда. На другој беху свитци кадифе најскупљега реда. На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама. Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочито султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу. Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, пи уведе га у галерију на којој је султан седео.

Клањајући се дубоко и гледајући султана, кнез | возденовић поче говорити:

— Превисоко ти царство! Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме. Прими их милостиво и не заборави твога свагда верног слугу. Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.

Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.

— Понесите моје поздравље деспоту Њурђу, одговори султан. Ја данас њега сматрам као оца. Учиниће се све што жели деспот. Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.

За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају. Уступајући натрашке,