Калуђер и хајдук : приповетка о последњим данима Србије у XV веку

3 |

Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дре(опољу. Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако ош бије јара летња. На пијаци, на којој се продавало јобље, купци почињу већ долазити и разгледати шта 2 за кога. Јадно робље, које је за жестоке жеге било рилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво јарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купи долазе.

На једноме месту су момче и девојче, орат ни јестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје _ јепи и нежни. Били су срећни да их судбина још није јила раставила, и једнако су молили Бога да их опет јарем заједно одржи. Обучени су у јадне траље. Она, јевојка, била је готово гола. Одузето јој је одело у сом је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у сојима је сад. Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи зије било. Трговац је гураше штапом да устане, да се токаже. Она би се пре сакривала и гурила, али мипости било није.

— Устани, покажи се, како ћу те продати» Не иислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.

— Ето, устала сам; одговараше она, дижући | се лагано и гурећи се више но што (је устала, еда би покрила голотињу. Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене».

— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.

Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.

— Одакле сте, питаше он»

— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.

- — Кад сте заробљени 2