Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

1 зруе

лошеву владу, јер су они били уставни народи, а за устав су били апсолутни владаоци руски и турски а и кнез Метерниг ; и ови су свом снагом натегли, те одржа устав мегдан и пале самовољна влада у Србији, и по томе се јасно види, какви их је узрок на то наронио. Како је пак онда народ у Србији тај устав тумачио и извађао га, показује нам овај онда збивши се истинити догађај:

Кад је 18389. год. у народној скупштини устав прочитан и потоме проглашен по народу, онда је и то јављено народу, да је сваки бунтовник, који би се усудио противно што радити томе уставу, па да ће бити етрого казњен.

Становници варошице Гроцке имали су у своме хатару једну владину аду, коју том приликом законитим уставним путем освојити наумише. У заказани дан сви листом своје плугове дотерају на поменуту аду и стану је разоравати. Да их пак нико неби смео узнемирити, везали су својим воловима на рогове по један наштампан устав, јер је у народној скушштини проглашено, да се ништа не сме чинити уставу томе што противно, пак тако ни њих нико не сме из те аде истерати, јер онда неби противу њих, него противу устава привезаног за воловске рогове, радио, то пак не сме ни влада чинити, јер

о%