Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

Кнез Милош Обреновић као управитељ.

Кад је кнез Милош Србијом завладао, морао је ради државнога облика аустријанске Србе писмене око себе скупљати, јер од Ср. бијанаца ретко је ко знао читати и писати. То је било Србијанцима трн у оку, зато на аустријанске Србе омрзну и прозову их Швабама. Најпосле дођу руљом пред кнеза Милоша с молбом, да Швабе истера из земље, па да понамешта у службе њихове синове. Кнез Милош им одговори: „Нису то Швабе, него су то Срби, ф ми бев њит бити не можемо, то бар знате, да ја незнам ни писати ни читати, а ц ви не знате.“ На то сви у глас повичу: „Онаду, господару, наша деца и читати џ писатц “ — „Фала Богу, кад знаду,“ рекне кнез Милош, „онда сам и ја за то, да ит истерамо та земље“ Потом испод руке даде јавити аустријанским Србима, да за кратко време изступе из службе, па онда понамешта у главне уреде синове оних Србијанаца, који су највећу грају дизали на аустријанске Србе, а за управитеља ње. гове писарнице намести сина највећега ви: кача на аустријанске Србе; па кад стигоше књиге из Цариграда, Париза, Петрограда, Беча, Лондона онда дозове кнез Милош тог првог управитеља његове писарнице