Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

ов

је радио. У једноме селу бивале су непрестано крађе и лопову се није могло никако ући у траг, премда је у целом селу, осим једнога кмета, сваки евог јемца имао. Кнезу Милошу дође то до ушију, и зато је здраво настојавао, да се тај лопов улови, али му подоста времена није могао ући у траг, јер је сваки ссљак имао свога јемца. Најпосле рекне кнез Милош: „мора да краде кмет, јер за њега у селу нико не јамчи.“ Одма дозове тога кмета, удеси вешт испит и напослетку изађе дело на видело, да је тај исти кмет крао по селу.

= ж

Један Турчин из Србије заспи негде у путу; неки зликовгц дође, отпаше му ћемер с дукатима и однесе га. Турчин дође кнезу Милошу и потужи му се, како је у путу сврнуо у лад па заспао, па му неко одпасао ћемер с дукатима и однео га. Кнез му Милош рече: „а зашто си заспао, кад си пчмао новаца 2“ На што му Турчин одговори: „ја сам мислио, да је кнев Милош увек будан, па сам зато без бриге легао ч застао.“ Онда му кнез Милош рече: „ЈЕ добро кад си тако мислио, а ти се мало стрпи, па ћеш твоје новце добити.“ Клин по клин, нађе кнез Милош новце и предаде их Турчину рекавши: „ево ти твојих новаца, ал се баш сасвим немој