Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

о

Србији. У Јакову је седио царинар аустријански са два-три латова, а у Остружници српски царинар. У Јакову је био неки латов по имену Овечка, који је дотле већ дваред био официр у војсци и обадвапут због непокорности мораше оставити ту официју и примити се латовства. Он је био врло вредан латов и ишао је и дан и ноћ и чувао Саву да кријумчари не тргују као до њега, као што је и многе похватао и ојадно.

У Јакову су била два кријумчара на гласу. То је био неки Тадија Милеуснић, познат као најјачи човек у варадинској крајини. Друг му је био неки Марко Раца, такоЂер врло снажан и темељан човек. То су били поштени људи, осим те забрањене трговине, и никоме није с њих поцрнио образ, нити су кога ујели и занели, а некако нису баш много ни крили тај свој кријумчарски посао.

Дошавши у Јаково Овечка и чувши за те слободњаке, заклео се зар да им стане на пут и да им закрати то трговање, Њему говораше и Тадија и Марко доста реди: „Лрођи се, господине, ти нас ч не ударај на нас, та ће ти боље бити; ми за новце купујемо и за новце продајемо, а не варамо никога, па, шта теби смета наш посао; зар ти није боље да си с нама у љубави, да не превали ни ти, од нас ни ми од тебе, јер је ствар чудна, кад игра глава онда се боме не гледа ни на кум-