Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

-_-=84 —

рави му кресту ш метни га у одају у један кут, па ћемо одма знати које прави лопов. Кад је петао тако приправљен био, кнез Милош дозове изненада та три апсеника и каже им, да признаду крађу, јер рече: „ја чмам петља, који, све погађа, па ће ми тч тога казати, ко је крадљивац,“

Почем се ни један није хтео издати, то им кнез Милош рече, да идуу другу одају, у којој је била помрчина, и да онога петла, што је у куту, са два прета у кресту стисну. Један по један идоше, али петао не хтеде кукурекати. Кад тамо, ал двојицима, који су невини били, беше прсти црни, а трећи, бојећи се да га петао кукурекањем не изда, имао је чисте прсте. И тако се прави крадљивац ухвати. 5

ж = ж

Кириџије из окружја ужичког донесу у Београд катрана, лучи и других производа, онога краја. Кад овај свој еспап продадоше, натоваре трговачку со да возе у Крагујевац. Кад трговац у Крагујевцу со промотри и премери, нађе да један камен соли Фали. Трговац хтеде да им ту штету од кирије одбије, али они не хтедоше на то пристати. Оду у примирителни суд, ал се овде измирити не могоше; одоше у велики суд, алим · овде не би ништа свршено; напослетку дође ствар до господара кнеза Милоша, као на