Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

са о

Милош остао у Србији. Узалуд се Јаков Ненадовић вратио у Србију с намером, да при · воли кнеза Милоша, да и он остави Србију, доказујући му, да свој живот не излаже 0пасности кад је све пропало и да би то била највећа лудост и будалаштина. Кнез Милош му је одговорио као и другима војводама, кад су га звали да бежи с њима: „слушај брате, ја не ћу оставити мој завичај никако, јер немам куд камо. Зар да бежим у страну земљу м да у њој тражим заклона, а Турчи да ми воде у ротство моју стару мајку, моју жену и моју децу и да иг продају као стоку“ Не ћу, брате, боже ме сачувај, ја ћу се вратити у моју натију, па зато буде дру“ гњма нек буде ш мени. Толико је ваљане браће моје погинуло пред мојим очима, та није ле право, да ч ја умрем са овима који су живид“ За тим узјаше на коња. и оде у Бруснифу. Он се решио остати у Србији и остао је, али је од тога часа главу своју метнуо у торбу; од тог је часа судба његова била неразлучна од судбе народа. >» = Ж

Кад је после збега карађорђевог Сулејман-полша стао Србима ногом за, врат, онда се кнез Милош као бап-кнез (народни старешина) врло опавно спремао на буну, а да Турчин не осети. Гога ради требало му је прећи

И је,