Карактеристика кнеза Милоша Обреновића у приповеткама из његовог живота : као још неке приче из 1848-1849. године

ЈЕ офа) и

ко ми је капетан Лавле казаџ тамо у заседи чекао, и кад ми се приближио, оназио сам, да огањ сипа из очију и из уста, а ја онда скочим пред њега и опалим обе пушке у њега, а он ме посу ватром и мало ме нео прљи, и хоћаше да ме сможди, да не утеко са дружином тако, да смо се тек сутра дан по странпутицама поналазили.“ Чувши то све тај господарски човек рече Маринку, да му одма за њим још зарана дође у Бањане; и опростивши се са сабором и са свештенством одјаха са својим момком путем кроз Врело у Бањане. Тамо му стиже на брзо и Маринко, где му каза, порашта је дошао из Крагујевца. Маринко се препаде и рече: „осим мене нека ти је срећно, ал ја тамо не смем ићи ни за главу.“ Но тај господарски човек обрте и охрабри и рече му, да ће код њега у заседи стајати, да се не боји ништа, докле њега пред собом види, тек му сад ваља тамо ићи, да му покаже путове, којим вампир удараше, кад кани поћи у село. Маритко је видио, да нема куд камо, те већ некако и силом весео пође у дру: штву. Тамо су дошли баш како ваља, јер тек што се на две стране наместише, а вампир се указа од оне исте дивјаке и удари мањом стазом на онога момка. 'Тај момак био је врло снажан и срчан, но ипак како и сам казиваше, мислио је по речима ма: