Карампана

Благоти за гусле

Мнлн Боже на свему ти хвала Или грми ил се земл>а тресе Ил удара море о брегове? Нити грми нит се земља трссе Нит удара море о брегове, Јер је море у заливу мирно, Beh збор зборе госпола которска У опКини у кули пребијелој Како he нам порез ударити, Како he нам жиле порезати -И пуштати крвцу из тоболца. Па устаде џине претсједничеГ Проговара господи которској: Ој Бога вама господо которска, Претставници свих грађаиа, Од народа ви бирани нисте, Нијесте ни ви, а нијесам ни ја, Ал паметно 6paho просудите И намете право подијелите, Сиромаху да не буде крнво, Јер ако ми неправду чинимо, Када дође вријеме од избора, Нико од нас овдје сједат nehe. То је нешто што ме напријед крсће, Да не буде бруке и срамоте А од Бога велике грјехоте. Опћина је тешко загрезнула, Банке су нам паре затворнле А наш Мате броји киловате Не можемо да ra намирнмо Кад у рукам летрику немамо. Коју штету нама су нанијели Они што су пред нама владали. Не можемо да школе градимо, Ни да љетн путе полијевамо, Па нађите пута и начина Да се овог јада избавимо.

Уста један који кућа имаПа прозбори да се сала тресе: Ми смо куИе тешком муком стекли, Ми неНе.мо на Kyhe намета, Тешки јад нас и до сада бије, Нека рекнс који ако смије, Да се намст на куке навије. И тако се навијали људи, Сваки своју реко не пореко, A одмнчс вријеме далеко. Док сс нечсм ипак домислише И на сапун намет ударише. Добро, добро, вичу на све стране, Свак се мора да сапуном пере, Ал домаким фабрике Ривијере. На nOKyhcTBO намет ударнше, Па је један лијепо разложио: Шта hc нама и туђн ормари, И постеље, столци, кантунали, Кад имамо шкаљарску_ фабрнку Која нам је на дику велику. Што су рекли, нијесу пореклн, Слоуише се намет ударише. Али нека нам дођу избори, Ми ћемо се тада огледати Има ли нас родила нас мајка, Који пазе на све ове ствари. Видјећемо ко богате брани Видјећемо ко све ово квари, И ко ништа за рају не мари.

Разговор иа Меркату

Ј о во: Добро јутро Трипо, јеси лн порапно? Тр нп о: Ето дошао н ја да нешто куппм. Треба. Знаш она моја Hehe да иде у спизу, па ето морам ја.

Јово: A мојој опет мило нзаћи, а ти Јово поспремај. Ни по јада кад би била хитра, па да се крсз no уре врати, али враг је однио, стоји по двије дебеле уре. А ја би за no уре купио цијели меркат. Али опл неда. Xohe јој се сваки дан у пијацу. Треhy пак уру изгуби док сс сва naлпже, врагови је лнзали. Тр и по: Богом просто моја. Она тн се у по мннута уредн и очешља па на посао. Просто јој било. За право ја сам је научио. Ј о во: А моја ти нма десетак некаквих прашкова, [некаквих масти и бочица, па пред огледало, да ти се чоече управ згади. Трипо: Е, и моја је била почела. али ја је окрпнн два трн пута, а оне дркалице кроз прозор. И сад је све у реду. Ј о во: Благо теби! А ја мојој не смијем ни писнут, јер има језик да тс Бог сачува, а каква је још би и . дигла руку на мене. Па грдне паре троши за те лудорије, а не може да; се помлади. Тешко моме џепу. Алн: кад сам се с врагом састао, па ето' ти- Куку онои до смрти, ко се у зло| упрти. Т р и по: Ишћеро би ја њом теј мушицс, вјеруј Богу. Вндим је ја! како она шетука дољс-горе, па cl оном знаш њезнном пријатсљнцом ј удрн у ћакуле по дебелу уру. • Један ђак: Добзр дан! ' f Ј о во: Добар дан сипко! Ђ а к: Ево вам обојици позив. О б о ј и ца: Од кога? i

U zamki

Sjećat ćeie se one đivne noći kađ je ~Bokelj“ priredio onu sjajnu redulu kakovu ćemo kasno opet vidjeti u našemu gradu. Ispala je iznad svakoga očekivanja. Ja sam one noći zabilježio jedan interesanlan dogodjaj, pa ću vam ga ispričati. Gospodja Marija nije živjela u najboljim odnosima sa svojim mnžem Nikolom. Bila je lijepa, mlada, pristala, u naponu svoje snage i Ijepote. VoIjela je da joj se udvaraju, a koja žona to ne voli? Nikola je bio čovjek ozbiljan, ćovjek od posla, koji nije volio ženska ćaskanja i Ijubavne izlijeve, nili je zalo nnao vremena. Ma rija jc željela i hljcla vcću pažnjn, inlimmi kokelcriju. Po tome njihov brak iako prividno uzoran, u svojoj nulrinji nije bio harmoničan. A ono šlo jc Mar:ji nedostajalo, što po njezinom mišijenju život joj ćinilo poelićnim, nalazila je kod prijalelja svoga rnuža, rnladoga gospodina Milana, koji kao dobar poznavaiac ženske duše, znao joj je da život očara. Oni sc nijesu

saslajali kriomice, jer је Nikola bio vrlo Ijubomoran, te je budno pazio na svaki korak svoje ženice, ali iz kratkih razgovora što su ih često imali, iz pogleda, znali su oni što su željeli i za čim su čeznuli. I ta ćežnja sve se više potencirala. f’ribližavala se reduta „Bokelja". O njoj se pričalo i pričalo. Ko da пе prisuslvuje? Marija je nakon mnogo molbi umolila svoga muža da je pusti. On iako u niladjirn danima prvi balarin, sada je volio mirni obiteljski život. Nije mario više za plesove i maškarate. Ali na prcklinjanja svojc žcnice popustio je, jer je bio uvjeren da je možc pusliti sa svojim susjeđom i njegovom gospodjom koji su bili vrlo solidni. A i radi kućnog rnira. Marija jc smišijala kako da se šlo originalnije maskira. Dogovori se sa Milanom, lc odredc da оп spremi crni doniino sa zclcnom pantljikom kako ćc se lakše naći i poznali. Milan je živio kao samac. Imao jc staru sluškinju, jcr nije mogao da jede hotelska jela. Sve je išlo kao po loju. I Milan i Marija su se neizinjerno veselili i nestrpljivo isćekivali ovu jedinslvenu

noć koja će im donijeti mnogo sreće’' Marija je neprestano pjevušila i svaku sitnicu ugadjala mužu. Radila je sama svoj kostim ,Sreće*. Cio je bio ispunjen brojevima, a na grudima stajao . je broj 13. I, dan je osvanuo, a noć sc približala. ЛЛагЈја je postala skoro nervozna. Sati su joj odmicali vrlo sporo. Dan prije loga vidjcla je na ćas' Milana i stiskiiin rulce objasnila mu da je sve u redu. Pošto je većerala sa svojim mužem, obukla sc i prikazala. Nikola je bio zadivljen, Sađ mu je bilo žao šlo i sam nc idc na plcs. Ali svoju rijcć htio je da održi. Marija sc s njim pozdravila i veselo olskakulala. Nikola je uzeo novine, aii nijc bio sabran da ćita. Mislio jc kako će se njcgova ženica zabavljati i sve nekako dvoumio bi li i on pošao ili ne. Prvo ću da popijem ćašu dobra vina, pa ću se onda odlučiti, pomisli u scbi. Izadje u hodnik, da kroz glavna vrnta podje ч magazin koji se nalazip u prizcmlju i da uzme bocu vina. Ispod vrata opazi jedan papirić. Pridigne ga i pročila: .Mnogo oprosti šloncmogu doći, pozvan sam nenadno i hitno u Erceg-

КАРАМПАНА

Стр. 3