Коло

110ШТАРИНА ЛЛАЋЕНА У Г0Т08У I ■■■— — —

— Али, господо! На трошарини

Учтив чувар

— Све, је у рсду.

Нијв заборавио...

— Ти се, 6огими, врло Фино забивљаш. Заборављаш из■ глела да си ожсњен?! — А, искључено!! Везао сам чвор на марамици.

Јоца, секретар, прича како се упозпао са својом женом: — Пука случајност! Упознали смо се у једном друштву па вечери. Ја проспем чашу црног вина на њену хаљииу. Она ми тада љутито рече: „Магарчино!"... и тако су се наша срца цашла и спојила.

ВИЂАЈУ СЕ

Кадгод поп Пера дође у сеоску кафану, затекне тамо и кмета Ђоку. Једпог дана он му примети, рекавши: — Зашто, Ђоко, ти никад не навраћага у цркву? — А што да долазим тамо, оче Перо, кад се и онако сваке вечери овде виђамо.

Предострожност

ЊЕГОВО ПОЗНАНСТВО

— Зашго толико бриш.ец виљушку и .то после руч^ка?, -— Па, нисам ваљда луд ца ми џеп измасти,, п