Коло

**ОСН ПА 15Ша№

наравно, како се зима отегла у бесконачност. а дрва ни од корова. ц»о свет стао да распитује: „Хоће ли се Божана пробудити?". У госпа Вожанином и г. Пајиком комтнилуку исто тако бринули брцгу о мечки Вожаии. И како су бринули наглас, дошло то и до ушију госпа Бол«ане. Очигдедно она није знала о којој се то Вожани радило, и кад се! у подне појавио г. Паја. она га дочекала не може оттрије бити: — Слушај матори! Има да се објаслиш с комшилуком. И то сад одмах... — Зашто? згрануо се мирољубиви г. Паја — Зато што ме вређају ... Чула сам где кажу да једва чекају Срете1ве да виде хоћу ли се пробудити. и хоћу ли се уплашити од своје сенке!.. По томе ће. кажу.. знати хоће ли- и зима дуже да траје... Зато те и питам шта сам ја? Жена или неко страшило. . — Мечка! извали г. Паја случајно и уједе се за усну. А. онда брзо да поправи Ствар додаде: — Ама то се не односи на тебе, жено. Каква си то .. Говоре људи о оној мечки у Зоолошком врту .. — 0 каквој мечки. Шта. још их браниш. Као да нисам "својим роћеним ушима чула да говоре о мени. Помињу моје име . ., — Које твоје име? — Па моЈе. Божана ... Г. Паја се пљесну по челу: — Па, наравно Вожана... Тако се зове мечка... — Тако се ја 8овем ... — Ама, добро, али тако се зове и мечка. — Која мечка? — Па она из Зоолошког врта ... Што претсказује зиму или пролеће... Тога дана госпа •Божана се некако и задовољила с тим објашљељем али идућег дана као да се помамила. Чим је устала окупила г. Па]У: — Има да идеш у Зоолошки врт. Јеси ли разумео. И да диташ какав је то начин да се једној обичној мечкетини даје једно тако лепо име... — Ама, жено ти ниси при себи ... Куда ћу ја да. . 4

— Ни речи. Како зната има да идеш и да захтеваш да јој се промени име. . То ако не урадиш нчмој кући да ми се враћаш. Нећу ја да иео свет мисли да сам ,ја та мечка Божана, и да се подгуркују кад ме виде . — Ама. Божана ... — Ђути, и сместа то да урадиш... — Али, забога. жено ко ће сад да мења мечки име... ! — Не тиче ме се. Има да га промене. И акр си човек тако има и да буде. И квит ... * Иелог тог дана тумарао г Паја улипама. без пиља. и лупао .главу како да умири жену. Најзад кад виле да му не остаје ништа друго он оде у Зоолошки врт. и упути се право кавезу с мечком Божаном. Ту наће чувара и заподену с њим разговор: — Је л' те. зар бапт м-ора да се овп мечка зове Божана,? Чувар га ппглогтп забезекнуто. а онда слтну раменима: — Па. не мора .. Оно. ниле морало ни ла буде мечка... Нппример. зашто сте ви. ретшмо. човек а нисте мечак. или мечка ...

Кад ништа није могао да учинт, г. Паја се сав претрпуо врати кући... Дочекала га госпа Божаиа. — Шта је било? — Ништа! — Је си ли јој променио име? — Болан. жено, како ја могу да промеиим . . — Јеси ли или ииси. 'Оћу кратак одговор. — Нисам ... * Даље нисам чуо шта је било. Комшилук је. истина. чуо као неку ломњаву у њиховом стану, а после се све умирило... А сутрадан изјутра г. Паја је молећиво шапутао по комшилукх; — Молим вас. немојте више да говорите о оној мечки из Зоолошког врта пред мојом женом... Немојте. тако вам Бога . .. Мепи за љубав Толиве годиие брака прошле су ми и куд сад да ми се у брак умеша нека мечка имењак моје жене... А сад идем ла поднесем молбу да промени име ! ... — Мечка? — Не. него ова моја... М. Дим.

Иетоии Шттшн

Јадни госн' Паја! Прва му се супруга звала Снезкана, а Д1ЈУ 'га : коју ' је занросио после три нуне године скученог живота самца-удовца, звала се Божана ... С госпа Божаном, која је сушта противност прве г. Пајиие несуђене сапутнице кроз живот, нежне Снежане; у браку је он већ неких тридесет и неколико година ... Негда, у комшилуку се говорило: „Снежана и њен патуљак" а сада говоре: „Гуливер и њен патуљак". Тај Гуливер била је с мишљу и персоиом госпа Божана, а патуљак, грешии и мајушни г. Паја ... МећУ нама буди речено г. Паји је много боље било под Снежаном, него под Б.ожаном, а још боље између Снежане и Божане, оне три године самосталног' живота, кад га је, с времена на време обилазила по која комшиница да. га окрпи и да му .понешто умеои, као рећимо мушкацоне, и маФнше ... Два његова ом^љена мелшнајза; После се заробио и сад, шта ту има, мора да ћути и да трпи ... '* И г. Паја би ћутао и трпео, ако треба, и аво тако милостиви Госиод хоће, још тридесет и неколико година брачног живота, да није (и њему!) искрсло нешто непредвиђено ... Дошао рат. И у том рату, као што С1ш Београћаии знају, нестао је заувек чувени метеоролог. из Зоолошког врта, медвед Макс. Тада је било лето и нико није мислио хоће ли се наћи неки други метеоролог који би заменио Макса ... у сретењским нрет; СК^иХЊИМЗ.. Е, да је грешни г. Паја знао да је наследник већ ту и да ће тај наследник бити у лину једне мечке. и да ће та мечка да носи име Божане, верујте ми, на реч, ушуњао би се у њен кавез и својеручно би је задавио ... Мало му је, несрећнику, његова госпа Божана загорчавала живот разним ситницама. него му још и то требало да тамо неку мечку из Зоолошког врта назову именом његове друге жене, и да сад он зато испашта као да је ои био тај који јој кумовао .., Али. гата је могао. Морао је да тегли крст судбиие који је сам натоварио себи на плећа, поред већ једног терета у крупној и тешкој персони госпа Божаниној... * Рекох, било би све и леио и красно да. изненада, као гром из ведра неба. не пуче по ВеограДу вест да се у Зоолошком врту налази као Максов заменик: мечка Вожана. Пукла је и друга вест: да је и Божана обдарена метеоролоптким претсказањима. И.

МАРИЈА ТЕРЕЗИЈА КАО ОПЕРСКА ПЕВАЧИЦА Аустриска царица Марија Терезија (1740—1780) учила ,је још као прингцеза,, певање код чувеног дворскоу кацедника Вагензајнера.

Марија ТерезиЈа је певала често у приватним царским операма, које су .у днору приређиване, и Вагензајнер је често говорио: — Да није будућа царица Аустрије, била би сиг.урно примадона бечке опере! испит Роберт Кох је на испиту питао једног каидидата: — Шта бисте ви ураднли кад би пас иеко позвао да пружите прву по-

моћ коњу који је сломио кл.учну кост? Кандидат је најпре набројао разпе методе лечења, које би употребио у том случају, а оида се сетио да би власнцку коња препоручио да позове ветеринара Кох се иасмејао и рекао: — Не, драги мој! Ја бих одмах купио тог коља и продао га музеју. То би био први коњ са кључном кости! НИКОЛА ТЕСЛА И АМЕРИЧКИ КАПИТАЛИСТИ Америчани су уложили велике капитале у радове славног српског научника Ииколе Тесле Тако су му једном изградили огромну лабораторију која је коштала милионске суме. Нажалост експерименти тога пута не само што нису успели, но је главни део лабораторије. оптерећен огромним напоном струје, одлетио у ваздух. На срећу жртава није било. Финансијери очајни дојуре код Тесле и повичу: — Ми смо ту уложили силне милионе а сада је све одлетело у ваздух Ми смо мислили да ће нам се ваши експерименти исплатити . .. — Лабораторија је одлетела у ваздух! И одлетеће можда још десет пута. рекао им је Тесла Вероватно да ћу тек једанаести пут усгтети Меии је стало да успем а ваши ме се милиони мало тичјг. ' К -■

Амерички капиталисти су остали пренеражени пред ТесЛином хладиокрвношћу. ДОСЕТЉИВИ СЕРВАНТЕС Пут ка успеху честс обилује интересантним догађајима. Када .је Сер вантес штампао свог „Дон Кихота", видео је да књига не само да н^ма никаквог успеха него је гак нико не чита. Тада је Сервантес дошао на срећиу мисао, да о својој књизи напише једиу скандалозну критику. Го је обратило пажњу читалачке публике на „Дон Кихота" и књига је планула тако Да је и друго издан.е аоживела. МОРИС ШЕВАЉЕ И ЖЕНЕ Морис Шеваље, чувени комичар, рекао је једном о женама ово: — Жене јако личе на часовнике. Код сваке жене се далеко скупље плаћа спољни изглед, а нико не пи-

та за унутрашњу в^едност. Код сваке се сваког часа нешто поквари Свака се или жури или задопњава Свака има шеталицу која никако не стаје — језик.

ОДНОС НОВЦА И ВРЕДНОСТ РОБЕ Александар Велики био је познат као велики ратник. Једном је. са својом армијом, прола-зио кроз страховито пусте пределе. Сви су били гладни и жедни. — Шта би. дао за мало воде? питао је свог првог војсковођу. — Све благо што имам при себи! Ишли су даље. Наједпом наиђу иа један виноград који је био препуи најлепшег гроигћа. Војска застане, радосна Александар Велцки нареди, да свако нма право на по. један гррзд, с тим. да богато награде виноградара. — Јер. рече Александар Велики, кад смо малочас могли да се заричемо шта би све дали за мало воде. ред је и да богато наградимо доброг виноградара. АКО И ТО НЕ ПОМОГНЕ Кад је чувени бечки психијатер Вагнер био још студент, професор му је на ,испиту постављао најтежа питања. На најбољи одговор долазило је опет питање: — А ако и то не помогне, шта опда? Вагнер је изгубио стрпљење и одговорио: — Оида ћ.у вас позвати на консултовање, г. професоре! Професор је ућутао и кандидат је са успехом положио нспит.