Коло

Написао: ФРАЕК ТИС

рајем месеца маја 1921 гсшгае стигао је најславнији певач света Енрико Карузо са својом женом Дороти и ћеркицом Глоријом у Сореито. Дуго путоваље га је заморило: : 1«1ла је ступио у хол хотела ,,Викто» рија" где су му директор и шеф за ; Кријем с лубопим поштовањем поже: лели добродошлицу. он је паједном : осетио пртоглавипу, ухватио се за руку своје жене и тако стајао неколико трснутака затворених очију. Неколико гостију који су седели у холу, препозиало га .те. Прекинули су разговор. Прртир је екинуо капу и гледао у славног госта као у неку сабласт. ЈТице славиог певача. које је познавао са многобројпих ФотограФија имало је неку болесно-жуту боју. Карузо је скинуо тешир са ознојеиог чела. Тада су опазили сви да је његопа глава. некада потсривена густом црном косом. сада била ћелава ... Особљу хотела било је одмах обзиаљено: „Сињор Карузо одлучно жели да паредних дана не буде узнемираван посетама претставника штампе. Водите о томе рачуна". Портир. који је чуо ту реченицу. јер је била и њему упућена. показао је на неког мршавог господина који се полако. и немарно приближавао тој групи. То је био Бодар. претсгавник једне светске новииарске агепције. Директор се полако поклонио када му се Бодар приближио и упитао га: ..Смем ли да питам. колико ће г. Карузо остати код вас?" — 0 томе није ништа говорио, гобподине Бодар. , Новинар је посматрао своју лулу. коју .је полако пунио и рекао: „Хоћете ли, молим вас. да у првом реду мени дајете обавештења? Моја агенција је спремна да вам тај труд хоноригпе по вашој жељи" Док је то говорио извадио је из џепа банкноту ол пелесет лира и ставио је пред портира. који је баиио један пажљив потлед на свога директора. али новчанип.у иије узео .1, Директор је рекао: ..У том погледу не могу вам ништа обећати". Осмех на његовом лицу заменила је учтива маска без живота. Онда је још додао: Вама је познато да је г Карузо био тешко болеетан. Он је дошао у своју домовину да се опорави. и пре свега жели да избегне сваки интервју" Болар је запалио своју лулу. „Ја и не жилим да га интервјуишем. већ Само да од вас сазнам како жнви. како се осећа. ко га посећује. Налази ли се лекар у кући?" :— Не. одговорио је директор и извииио се својим пословима. — Хоће ли опет певати овде? питала је једна дама хотелског чиновнина. ,.Ја се надам. снњора..." одговорио је Псстепено привикли су се гости на Карузово присуство. Сваки дан могли су га видети како иде на плажу да се купа и да игра са својом ћеркипом. Увек га је' пратила његова жена Дороти, с отвореним супнобраном црвене боје који је на нено округло лине бапао руменило што јол је дпвало изглед као да има грозиицу. Поред ње је ишпо Карузо. огромаи и масиван ходајући широко онако како иде неко ко је иавикао ла га многи посматрају. Његово одело је било савршено елегаитно Готово увек у лепо испеглапим панталонама од белог Флапела лакопане тшпеле са комбинапијом беле коже, шареии спортски жакет у чијем регеру се увек иалазио свежи каранФил. Ои је љубазио отпоздрављао. али готово бојажљиво пачио иа то да иитс(>ме пе поглела у лине као па се ботао ла би неко могао да заиодене разговор. Са својом женом, која није знала италијански, говорио је енглески, што је његовим земљаиима пало у оми. Они су мерили Дороти од главе до пете, и све даме у Сорен-ту иису могле да схвате заштр Је велики певач узео ту Американку без икаквих дражи. Свака од њих је мислила да би боље пристајала уз њега. После првих дана потпуне повучености показао се Карузо све приступачнијим . најрадије је разговарао са простим људима с продавпима цвећа. рибарима и келнерима. ГОтавише, није се ни проУацима склањао с пута, ,давао им је воваца и допуштао им да пред њим одиграју театр своје беде. Такоће није никада прошао пбред нортира хотела у коме је становао а да му не каже коју пријатељску реч. Тада су дошли пријатељи из Фиренце Напуља и Рима и створили су. ван хотела, његову сталну пратњу. Н Бодару и његовом сараднику. неком де-

валаца и пријатеља. Шешир је по свом обичају био накривио. Од једног ПФодавца цвећа купио је каранфил, ставио га У рупицу од ревера и смејао се. — И тај човек треба да буде болестал? питао је Флинт са неверицом. — Мени је меродавније лице његове жене него његово! одговорио је Бодар. Присуство славнога тенора мало по мало, привукло је толико посетилаца у Соренто, да је већина хотела била преиуна. По улицама су му прирећиване овације. Када је напушгао свој хотел прн излазу су га дочекивале девојке са цвећем. или су му пуужале мале свешчице да у њих упишо своје име. Много људи, овације, лица која ејаје од узбућења, аплауз, С.ве је то већ годинама припадало сталном иивептару његовог живота. и сада му то пије ни мало сметало. Само је бојажл>иво бежао од интервјуја. На неизбежно питање. када ће опет паступити. коју ће I. .ртију прво певати, иикада . није било одговора. Он је морао да глуми здравог човека. који својом појавом доказује свету, како су свн гласови о томе, да се више никада иеће појавити на сцепи глупе и без основа.. Тако је, упркос савета своје зкене Дороти, нзјавио да је сш емаи да поће на пут, када су га пријатељи позвали на излет на* Капри. Овоју исцрпљеност маскирао је пумљепом . свежипом. и надао се, -да ће обилтптм јелом опет добити снаге те је сп "'чегном похлепношћу гут^ао

белом човеку који се звао Флинт, цошло је за руком да се придруже тој групи. Бодар је хтео да буде информисан о свему. зато је највише разговарао с Дороти. Али када је хтео да сазна. када ће се Карузо вратити у Њујорк и наставити рад у Метрополитен опери, уместо сваког одговора, њој су се очи напуниле сузама. Бодар је рекао Флинту: „Посматрај га кад излази из воде. Испод онал.ене коже он је сасвим блед. Чини ми се као да му је зима иако је море при овој температури права терчалпа бања". — Не смете заборавити, одговорио је Флипт да су му после његовог акутног запаљења поребрипе десетак пута вадили воду из области плућа. То није малепкост. Бодар је забртео главом. „То се и другим дешавало па су ипак оздравили. Не ие, драги мој Као што је Фауст са. ћаволом. тако .те Карузо^са смрћу закључио пакт временски ограничени уговор И рок је прошао" „Имам писмо једног Њујоргпког лекара ко.ш је Карузу предајући му плоче рентгенских снимака сасвим безазлено показао меето. гле су му из ребара изрезали четири палпа. Карузо о томе није ниптта ни слутио. и ка.да је ово чуо. он је као зид побледео и гледао у лекара као да му је овај прочитао смртну пт>есуду. Онда је нагло изишао из собе" — Је ли то пакт са смрћу? — Од тога часа он није вигае запевао! Хтео је кући. у своју домовину Као смртно рањени лав који се увлачи у своју пећину. У том тренутку поред њих је прошао Карузо окружен гомилом обожа-

у Анакаприу тешка, масна јела, На његовим образима смањивало се бледило с грозаичавим руменилом. а под очима со стварале дубоке сеике. Оп је говорио гласио, али његов грчевити смех није могао да превари Дороти о његовом правом стању. Код куће је сасвим клонуо. Целе ноћи је имао грозницу, . али се идућег дана већ осећао боље... Пријатељи нису могли да схвате. заптто се он затим све више повлачио, тим више што је на свако иитање о здоављу одгаварао да °е осећа врло добро и да је сада све у *реду. Позвали су га и на други излет, с циљем да разгледају рушевине Цомпеје. Ма колико се Дороти опирала тогае. Карузо је рекао. да својим непријатељима неби могао приредити већу радост. него када би допусгио да се по свету раструби. како је смртпо оболео>: како више никада неће моћи ла пева и како не сме да се усуди ни на пут -до Помпеје. „Твоји непријатељи? упитала је Дороти пребледивши „Где ти имаш непријатеља Енрико?" — От1и само чекају моју смрт узвикнуо је Карузо љутито. Али ја ћу показати да сам јачи. Ја ћу опет певати. веруј ми. Доро." — Верујем ти. рекла је тихо Повезли су се у Помпеју Јунско сунпе је пекло пустим улииама мртвог града. Карузо. окружен гомилом пратилапа који су стално причали, држао је високо главу и показивао за све птто су му објаптњавали чудно. болесно интересовање неуморно је гледао. питао. слушао, Управиик радова на ископавањима. одутпевљен толиким интересовањем претставио му је неког младог тенора н замолио

га, да би испробао његов глас. Карузо му је заказао за сутрадан. Дороти је са тешко савладаним страхом посматрала његово лице. У ноћи је спавао дубоко и. дуго. Пробудивши се. узвикнуо је: -Доро, ипак ми је успело. Годинама већ нисам тако добро спавао". Млади тенор га је посетио. Карузова жена слушала је на веранди испод, собе за рад прелудирање пратиоца. Тада је.један страни глас мекано и лепо певао арију „М'аррап" из „Марте" од Флотова. Одједном је тај глас заћутао. После кратког времена чуо се опет али је сада био сјајан и снвЈКан као водоскок који избија из земље. Ариј^. се развијала до нечувеног бљеска. Само један глас на целом свету имао је ту чар; светлости која струји. Дороти је ^дотрчада, отворила врата од собе .за рад и угледала је Каруза како стоји са раширеним рукама поред клавира.' Са лицем које је сијало од среће, певао је он носледње тактове... • Када.је угледао своју жену цотрчао јој је у сусрет и довикнуо: — Доро, Доро, јеси ли чула? Опет могу да певам. Лепше него икада. О МасЈоппа гша, ја опет могу да певам!" 8а неколико часова сазнало се у целом Соренту да је Карузо певао. По целом свету су ишли телеграми. Многи су тврдили да су чули његрв глас и препрзнали га. Бодар који се кладио са Флинтом у 100:50 да Карузо више ншсада неће моћи да запева једну арију, изгубио је своје доларе, и послао је у Њујорк каблограм, у коме је описао како је Карузо .дуго певао, које арије, и како је дивно звучио писоки „Це". Он то сам, разуме се, није веровао али је било важно да новерују читаоци. Те ноћи је Карузо добио грозницу. Темнература је норасла. Упркос његовог Про^геста жена је телеграФисала у Рим. 1 Идућег дана су се појавила два лекара којима је Карузо мрзовољно дозволио да га прегледају. Њихова је дијагноза гласила да се у околини бубрега ствара аицес, и сматрали су да је рентгенско снимапе неопходно као и да би због тога морао да путује у Рим. Да ли се осећа довол-.но јаким ла путује? „Свакако", одговорио је Карузо љутито. Темиература је расла. Два дана доцније отпутовао је. Пажљиво се обукао. накривио шешир, и пре него што је изашао из хотела, ставио пигарету у уста. Портир му је дао ватру. „А пуесЗегст, Мае81го", рекао је потледавши га чудноватим погледом. „А пуес1егс1", одговорио је Карузо немарно и пошао према нристаништу поздрављајући љубазно на све стране. Пре него што се обукао измерио је темиературу Порасла је на 40 степени. У хотелу „Везувио" у Напуљу морао је да прекине пут. Болови су би. ли и сувише јаки. Уплашен и љутит легао је у по.стељу. Лекари су дошли, прегледали га, саветовали су и одлучили ла га не оперишу. — Зашто нећете да га оперишете?. питала је Дороти узбућона. <У Њујорку је био неколико пута оперисан? Лекатш су оборили очи. Један је тихо рекао: „ПрекасПо је сињора". Када је пришла болесниковој иостељи чула је како јечи. Пала је на колена и немо је миловала његову ■-олепоочнипу — Доро кркљао је оп, ја више немам лаха. Она га је тешила а ни сама није версвала у своје речи. — Лоро педај да умрем. молио је ои Дороти је гледала у лекара и пи тала: „Он неће умрети?" Лекар је спустио болесникову руку коју је дотле држао у својој руци и ћутећи се окрепуо Одједном је тишину прекинуо Карузов глас Крик бесмислене зачине и лепоте пробио је као мач прса болесника и винуо се у вис палик на црни пламен. који живот сажиже и претвори у пепео — Доро — Доро — Доро! одјеки вао је његов крик И на уста иајслав иијег певача света снустило се вечито ћутање. 44