Коло

^сшиа и таШПОМКА

ЖИВЕ КОРАЛСКЕ ЛОПТЕ | литеи обалоки дслови Иддијског Океана око острва Индонезије познати су одавна по многобројним коралским спрудовима од којих неки достижу чак и огромне димензије. Ти спрудови познати су и као чувена ловишта бисерних шкољки, али се у овој области ваде и врло цењени племенити корали пурпурне боје, затим неке ретке врсте корала које се продају на тржиштима Јужне и Југоисточне Азије. На стеновитпм обалама, које су већином плитке, без муља и песка. и благо падају према мору. откривене су врло интересантне лоптасте коралске колоније. Б?их су таласи непрекидно котрљали као да су праве лопге. Пажљивим испитиваљем брзо је »ткривено да суове лопте обрасле са свију страла коралским полипима. Ири котрљању преко каменог дна, погшпи се .увлаче,у своје кућипе и по!ово извлаче из њих. Њихови пипин су пурпурне боје са жутим пругама. Интересантно је да су овакве колоније корала нађене, досад, само у обалском делу мореуза Сунда, излсеђу »стрва Суматре и Јаве. и да претстављају велику реткост. Покушај да се гаје у аквариумима с морском водом, иису дали повољне резултате. ШКОЉКЕ ПОТАПАЈУ БРОДОВЕ (УЦако звучи Фантастично, истинито ГИ Је да извесне врсте шкољки могу изазвати праве бродоломе. Једна, од тих шкољака, позната у науди пед називом Тередо, навалис, буши у дрвеннм труповима једрилица и бродова дубоке рупе. Некада, нарочито када се у бродски труп увуче знатан 5рој шкољака, оне могу да створе веиике рупе кроз које продире вода, или да толико избуше и упропасте дрвени труп да се он при јаким ударима таласа поломи и попрска. Исто таво неке врсте шкољака при1врсте се за део брода који лежи у води и образују једноставан покривач који личи на неку ррсту оклопа. Збијене једна уз другу, оне могу живети месецнма овако припијене з& брод. Некада их има толико да увелико утичу на саму брзину пловидбе, пошто својим љуштурама повећавају (рење. Детаљним испитивањем утврВено је да у неким случајевима брзииа брода при пуном раду машина мо;ке опасти чак за 15 процената. Због гога се у топлим морима, нарочито У

јужноамеричком и мексиканском обалском подручју, често чисте бродови од ових шкољака, при чему се извлаче на суво или у докове. ЈЕДАН ОПТИЧКИ ТРИК ко на обичном листу беле хартије испишемо црвеном оловком или, још боље, црвеним мастилом, неку реч. слова ће изгледати као да су потиуно ишчезла, ако овај лист посматрамо у некој замраченој со<5и осветљеној само црвеном лампом. Текст исписан плавим мастилом на белој хартији губи се ако се посматра у замраченој соби осветљеној плавом лампом. То исто важи и за друге боје. Ову појаву искористили су иеки модерни маћионичари за трикове којима могу присуствовати само гледаоци са јаким живцима. За ту сврху потребно је једно лице са јасно плавим или изразито зеленим очима. Као осветљење употребљавају се специалне лампе са филтровима који пропуштају плаву или зелену боју као што је боја очију. Екснерименат почиње на обичној светлости и изводи се у декору који потсећа на собе у којима су у средњим веку вршена мучења. После једног страшног вриска осветљење се гаси и истовремено пале се специалне плаве, односно зелене лампе са Филтровим&. После неколико тренутака лице чсоје је било „мучено" окреће се публици. Запрепашћени гледаоци уместо очију виде на лицу артисте само црне празне дупље и крваве трагове око очију. Пошто су преживели једно сграшно узбуђење, лампе се опет пале и на лицу .мученог" појављују се очи којих до пре неколшсо тренутака уопште није било. а ишчезавају крваве мрље. На сличан начин на позорници нестају разни предмети: огледала, постављени столови, велике лутке итд. НАУКА И РАД ЈаГ Немачкој постоји већи број науч9 них лабораторија и специаллих огледних станица у којима се најмод&рнијим методама испитују мОгућности за побољшање здравља радника, итд. Захваљујући овим напорима постигнути су огромни резултати. Радник у хемијској илдустрији обезбеђеп је потпуно од свих штетних утицаја разних пара, гасова и киселина. Он ради у нзвесним просторијама у специалним

гуменим оделима, к.аткад чак и са маском. У ливницама, тогшоницама и великим металним фабрикама предузете су све мере за потпуно обезбеђење човека који проводи сате у напорном послу. То исто учињено је и у свим другим гранама рада. Овај успех могао је бити постигнут само великим залагањем многобројних научника и техничара који су извршили замашан број експеримената. Неки од ових проналазака лретстав-

У специалним гуменим костимима радници су потпупо заштићени од дејства опаснџх киселина. (1"о1оз: Еигора ЗопДегсНепзЈ) љају и праву револуцију у своме домену, а сви заједно учинили су да св рад обавља под пајидеалнијим могућим околностима. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ У природи постоји 21 амино-киселина, и од њих би се могло саставиТИ 2432912008176640000 разних врста беланчевина илн њихових једињења. * Први писаћу машину пронашао је Петер Митехофер из Веча. * На Хималајима зечеви и газеле живе све до висине од 5200 метара, лептири и пчеле до висине од 6400 метара, пауци до 6700, а муве су нађене на висинама од 4900 метара. * Преисторијеки човек ловио је врло радо дивље коње. Код пећине Солитре у Француској, иађене су кости од 10.000 коња које су били уловили н појели преисторијски ловни.

Ретки птмерци тибеганских паса рисе Љаса-Апси. На свакој изложби паса добиће зацело награду.

ши.ШШША Зашто настаје и како се поправља слаб апетит ШМ стина највећи број људи у пот следње време има добар апетит, али има их који немају нарочити прохтев за јело, који према томе имају слаб апетит. Међу овима који имају, хвала Вогу, добар апетит здрави људи који се добро осећају — има их који баш у носледње вре-. ме имају толики апетит да се и сами чуде и да га скоро проклињу. И то је тачно. Већииа људи има сада много већи и бољи аиетит него раније. Одкуда то долази? Прво због тога што цео свет, по кодичини мање једе него ли раније. То важи нарочито за оне који су јели више, па и сувише. Али то вреди и за оне воји су мање јели. Сада и једни и други мање једу и з<5ог тога имају већи прохтев за јелом. Друго, не само количина, него је и каквоћа хране друкчија. Ире се јело више хлеба, више масти, више слаткиша. Сада се исхрана састоји од мање хлеба и масти, а више варива и салате. Напослетку свет сада живи другим. са хигијенског гледишта, уредаијим животом. Нема више седељви по кафанама, уз чашицу-две, нема више пушења 40—50 цигарети дневно, нити вожње аутомобилима, колима па чак и трамвајима. Свет сада леже уредно, спава довољно, више се креће, већи део дана праводи на чистом ваздуху. па због тога има и бољи апетит. Кад се томе дода и духовни утицај тј. свест да се не може јести колико раније, што наравно изазива повећап прохтев за јело — добиће се јасна претстава зашто већнна људи има сада добар апетит. Али има особа које, и поред свега тога, пате од рђавог апетита. То су обично болесници. Чудао је, али је тачно да је апетит врло осетљива особина човечијег организма. При ма к најмањем о<Јолењу, ол се мења. Према томе нестанак апетита је сигуран знак да нешто у организму није у реду. И то, пошто је апетит израз душевног р асположења за јело (за разлику од глади, који претставља неодољиву потребу за јелом), његов иестанак може бити анак како телесиог талсо и душевног поремећаја. Прзнато је да слабуњаве, малокрвне и измршавеле особе имају слабији апетит. вероватно услед неправилне функције жлезда са унутрашњим лучењем. Стога је и код оболења тих жлезда, апетит увек врло слаб (осим код повећаног рада пгтитне жлезде, која се налази на предњем делу врата, када је апетит, напротив, знатно повећан). Нарочито је то случај за време оболења хипофизе (жлезде у мозгу) и надбубрежних жлезда. Али исто тако апетит попушта и код сваког другог дужртрајног, тзв. хроничног оболења, нарочито оног које води мршављењу организма, као папр, тежак облик туберкулозе или рак. Осим тога разни отрови за човечији оргаиизам, као што су морфици, кокаин, или дувад, врло штетно утичу на човечији прохтев за јелом. Из овога произлазе и начини лечења слабог апетита. Пре свега треба се постарати да се уклоне непријатн-а душевна узбуђења.' Вез тога нема доброг апетита. Затим се морају отклонити сви отрови који неповољно на апетит утичу. а ти су, на тгрвом месту, дуван и прекомеран алкохол. Напослетку треба се потрудити да се код болесних створи душевни прохтев за јелом, који ће се постићи угађањем (справљањем јела које он воли и на начин како он захтева), укусним изношењем на сто (узимањем храие у тачно одређено време, и то чешће и у мањим количлнама) и евент. заједничким јелом са другим особама, доброг апетита. Сигурно је да ће се тим начином у највећем броју случајева постићи млого више него различитим препаратима и лековима за „понравку апетита". Др. с.