Коло

'Ч-л «

РОМАН 031

(5) р|ре но што је могла да исплати шо' ■ Фера већ је Мурфи био крај ње и (оздравио је галантно: — Добро вече. госпоћо! Она се јако уплашила. Он 1оЈ допапну: — Ви сте несмотрени! и заповеднички" додаде: Ућите у кола! Врзо! Исто као у свом стану и сад га је послушала и преко своје воље. Мурфи дозва портнра. — Ти познајет Биржеа? — Човека с маском? — јест Ако би те запитао за мене и за ,.малу" репи му да ћемо се брзо' вратити Даде нортиру напојницу на се окрете птоферу: — Возиге до „трга Зведе" и натраг. Само што брже! — Разумем! одговори шофер и спусти завесину иза свога седишта. — Шта треба да зНачи ова комедија? набусито упита Алиса. кад су коЛа кренула. — Дразкесни сте! смејао се Мурфи. Како сте дошли до тако елегаптне тоалете? А да ли је и тај дшамантски брога прави дијамант? Али како 1е непрестано била љута он додаде— Шалу на страну! Траже вас два господина тамо горе. —• Мене? Пребледела је. Два господина! Зна се шта то значи кад кога траже у тој средини. — Умирите се. Не верујем да су полидати. — Што ме мучите? Где је Бирже? — Он ме је замолио да вас уклоним кад наићете. да не би ушли аок су тамо она два господина. Алиса га зграби за руку: — Ал' сте насели! То је Бирже хтео да се ув-ери да ли ме познаЈете. — Изгледам ли ја тако глуп? То не бих рекао. — Онда не разумем ништа од свега овога, — Збиља? Шофер 1е морао јако да кочи на једном завијутку и Алиса се готово претури на Мурфија али он јој помо®е ла се исправи. — Ваш мирис не одговара тоалети али брош је истинит. Ту )01 даде брош који јој је ненримећепо скинуо Оиа закопча брош и ћутећи завали се у угао Најзад проговори: — Ви нисте радознали? — Јесам кад ме што интересује. Али ако ви желите ла ми нешто поверите шта ја знам шта. онда... — Зпате ли ко је Пол Вирже? — Бога ми не знам — А лали сте му новац? — Могу и вама дати. — Хвала Он га и тако дели са мном Ауто опет отскочи. али не таво Јак« Алиса се смејала.

— Знам ја зашто се смејете! рече јој али пошто се и даље смејала као да му не верује. он куцну у шоферов прозор Кола се уставише уз тротоар. А кад му шофер уклони 8авесу и отвори прозор Мурфи му рече: — И ја сам. пријатељу, од твог заната! Зато вози без тих поскочица! Шофер погледа у Алису. Она се смејала. — Добро. добро! одговори Мурфиу и продужи вожњу. — Не разумем што се смејете? запита Мурфи Алису. Уместо одговора она му пружи његов новчаник Он га без речи стрпа у џеп. Били су близу трга и ускоро шофер је обилазио око славолука и узимао правап за повратак Тада Мурфи прекиде ћутање питањем: — Шта је код вас истинито: маникирка. елегантна дама или отмена варалМца? — Све! — одговори ола брзо као увек — иако сте још нонешто заборавили, Тражила је његов поглед па настави' — Шта је код вас лажно: сиромах студент неосетљнв младић или отмена варалина? — Ја не могу да одговорим тако брзо као ви. Свакако су потребне године искуства па било да пита љубавник или полицајаи Кажем: одговорено тачно ... дакле лажно. — Ви то много замршујете. Што не кансете просто да добро лажем. • — Завидим вам на томе. — Дакле ипак сте отмена варалица. — С таквом супарницом као што сте ви . — Не уздам се у вас! пресече га она и завали се на наслон седишта. Он је гледао кроз прозорчић иза себе. — Не правите глупости! рече му заповеднички и повуче га ... Мурфи јој одговори: — То је збиља смешно, таман сам почео да се озбиљно интересујем за вас... —, Зашто сте дошли да станујете у Блонделову улицу и баш у број седам? Мурфи се мало збуни и то је она приметила Најзад промуца: — Сасвим случајно! — Озбиљно? насмеја се она н додаде- лажете врло рћаво. — Могу вам доказати! Она се уозбиљи: — Опет некакав алиби? Желите све да докажете као да сте из полицнје. — Првог вечера рекао сам у лице вашем пријатељу Полу Биржеу да је убио малу модискињу. А кад би био у служби полиције ... Није се тргла него је као обично одмах одговорила: — Прво Пол Бирже није мој приЈатељ а друго он је много изнад вас. — По чему? То ме интересује. — Једва једном да вас нешто интересује али. нажалост. не интересује мене. <*— Ви се збиља ничега не плашите. Она се опет насмеја. — Зашто се емејете? — Јер сте ви трећи у двадесет и четири сата који ми је то казао. Ви сад раније Бирже а мало пре њега Коде — Ко Је таЈ Коде? Ту 1е она мало заћутала да га поглела у очи и изгледало је као да 1е хтела рећи: шта се претвараш? — Дакле? наваљивао је он али као сасвим узгпедно. — Чиновник кривичне. таЈне полиције. Чиии ми се да сам га малочас смотрила кад сам се нагло повукла. Он је хтео даље да испиту^е али већ су стигли до „Папова с три ноге" Портир је пришао и отворио им врата — Пут Је слободан. . саопштио је „малој Алиси" помажући Јој да изиђе Мурфи Је исплаћивао шофера. — Морам да запамтнм липе господиново ... рече шоФер. — Ко зна за.што је то добро! насме' Цк се.' Мупфи и поће за Алиеом аЗги она 1 је већ измакла горе. Маколико да

се журио није могао да је стигне. Кад Је ушао у салу за играње она Је већ била код Пола Биржеа. Није му друго остало него да без журбе прокрчи себи пут кроз играче и издалека ухвати понеку реч што су њих двоје разговарали. Кад је с муком дошао до клонуле палме. морао је заузети Једино празно место и таво је Алиса била измећу обоЈине. — Сад не морам да вас претстављам 1едно другоме — поче Бирже Случај ме је предухитрио. — ТвоЈ „случај" Је врло растегљив појам! примети Алиса. — Гарсон! викну Мурфи. Ало! Ларма Је била ужаспа. Сви су рикали уз Лузику и игру.Уопште све је клизило лагано али сигурно у оргиЈање. Дим Је био густ као тесто а прашина се хватала по чашама. Мурфи је узалуд и даље звао келнера. Аме : риканка Је то приметила и донесе му з'а сто боцу шампањца. Била је загрејана и посртала лепушкасто. Осим речи „вел. јенг вело!" (здраво млади друиге!) нико Је ништа. више није могао разумети, па чак ни МурФи коЈи Је устао да јој се захвали. Пустила Је запушач да излети а кад Је хтела да напуни чаше већ Је половина шампањца исцурила с пеном. Устао је и Пол Вирже да ЈоЈ уступи сво.је место. али она није то опазила и певала Је и добро и рђаво песму коју }е бат тада ирводио Један од Црнапа. — А што данас не играте? упитала је Мурфиа. — Можемо, следећу игру. предложи јоЈ МурФи. — Добро ... одговори она. ЦупкаЈући и внјући. се по темпу фокст-рота,. Алиса ,је нарочито посматрала. То Је уочио Мурфи и мирно рече: — Лепа жена. ОбЈавилац наговести једну американску песму. Музика поново поче и једна црнокоса певачица, У Фанта,стичном костиму танго боје. стуни на паркет. Светлост се угаси осим једног реФлектора којђ обасја уметницу. Имала Је рапав пијанички гдас и баш зато >е. постигла велики. уснех. Од напрезања у тешкоме ваздуху жиле су јој набрекле. Врат Јо.ј је личио на змиЈу звечарку Ту прилику улучио Је Мурфи да ухвати једног келнера и наручи му: — Бопу шампањца и две чаше виски! — То значи да попијем целу боцу? упита Бирже коЈи је дотле ћутао. — Неће ти пгкодити! промрмља Алиса ужиВајући у посматрању певачипе. Изгледало је да је Американка потпуно освојила Мурфија. јер Је он бесиим погледом пратио разговор у четири ока измећу ње и Црнца. Све му је било црно због тога Црнца. Иако Бирже ниЈе много говорио ипак Је све видео. па зато иза Алисиних лећа рече тихо МурфиЈУ' — Знате ли онаЈ стих из „Краљипе Либерије": И Ханибал копље на њу Је окрен"о И тога 1е часа чуо име њено.. — Ви сте свиња . . . одговори му Мурфи. мало пригушеним гле1сом. Бирже се крто смеЈао додајући: Мећу свињама, коЈе су стекле дужу њугаку! Алиса се претварала као да ништа нше чула али начин коЈим Је угасила цигарету доказивао Је противно. Кад је уз бурно одобравање певачица завршила песму. Мурфи устаде и позва Американку за идућу игру. Црнап се поклони и оде своме оркестру. Американка. пре но што је устала, удену у косу неколико каранфила. Затрешта двадесета румба. Ништа се друго ниЈе ни могло играти. гурање је било толико да су парови играли у месту где су се затекли. Свако даље кретан.е било је искључено. Бесна ог>гиЈа сувише се наиела и све узела цод своЈе окриље. Њена лева рука лежала Је на МурфиЈевим плећима. а у пе.сцрј лелу.јао се Један првени каранфил. Певушила је свирану мелоди-

ју н чешће махала руком на Црнца. који се с подиума безобразно церио. — Изводим ли добро? упита врло тихо МурфиЈа. — Врло добро. одговори он. Овде ваљда нема никога ко те познаје... — Искључено. шану она, па онда викну Црнцу: — Јаче! Још јаче! И врева се утростручи. — Морам ли још једном да дођем? упита она Мурфиа. — НиЈе потребно. — Јеси ли решен? — Јесам. дошапну Јој страсно. Она му живо одговори: — Трговати, Мурфи. трговати! — Пст! Пази! опомену је пискавим гласом. Она Је опет њихала каранфил и певала. Он се сме.јао и млатарао рукама. Утом су ; неосетно мало иамакли и Мурфи смотри некаквог господина коЈи Је играо с Алисом. Гужва је постепено постајала одвратна. Директор Марсел водсћи рачуна о кратком времену потрошње пића, неприметно Је дао знак Црнцу. Одмах је настао одмор и поред бурнога протеста публике. Мурфи отпрати своју играчицу до њеног стола па се врати своме месту — И ви сте играли? упита Алису смешећи се. — Морам да идем, одговори она и це хтеде да седне. — Штета. — А што не би попили по чашицу у знак братства, да говорите 1едно другоме „ти". Церио се Пол Бирже, који је већ испио. пола боце, Хајде. ПОљубите се у уста! Ја сам сведок. — Пијан је! рече Алиса . МУРФиу пружаЈући му руку. Он је. хтео Још нешто да ЈоЈ каже, али њен играч приће столу. То је био постарији гоСподин из унутрашњости и донустио Је себн једну ноћ разоноде. Изгледао Је врло задовољан. — ХаЈдбмо, мала. хајдемо! тепао лој је весело, хв.Чтајући Алису под руку. Поздрави несиретпб о,ба господпна: -- 1'и допуттате. Је л' те? — Немам ништа против! промрмлл Бирже и додаде: — Клипане! Пре но тто се удаљила Алиса се окрете и погледа у Мурфија. Свакако је хтела да ухвати Мурфијев поглед. али он Је био заузет пунећи Биржеу празну чагау. Зар Није осетио да се Алиса жртвује само да би га оставила насамо с пијаним Биржеом? Можда Је и осетио али где се 1ака глава гпа п и са слабом вољом излеже се себичњак. Увек Је тако било. * Пол Биржер Је много нопио, али и могао Је много да поднесе. Други се после трликога пића сроза под сто а он се још држао и његов бистар ум блеснуо Је с времена на време. И сад рече МурФиЈу, коЈи му је непрестано доливао чапгу:

— С наркозом би брже и лакше стигли циљу. —' КаквоМ циљу? упита МурФи смеЈући се. " ! —Ми се разумемо ... гос.,. гоСподине Мург1)и... (Наставиће се)