Коло

Несамосталне жене

|]е мислимо само на оне жене коЈе ништа материјално не привређују. Већина њих, ако не отанују код родитеља, морају се научити да живе самостаЈШо, јер 6и се иначе тешко снашле у свакодиевном животу. Па и многе удате жене, које воде домаћинј ство, науче се да раде самостално и на своју одговорност, нарочито када | је муж по цео дан ван куће везан ! својим пословима. И најзад, има до! ста случајева где жена мора уаети на себе да води бригу о целој кући јер „глава породиде" не помзује много енергије, да би могла да управља свакодневним бригама. Међу мужевима налазимо много примера неинтересовања аа ситне ствари, без којих није могућ опстанак ма и најмање по1 родице. Али природа је то тако лепо удесила, да обично несамосталан и мало енергичан муж добије за жену особу која је као жива, која све уме да удеси, у свем у се снађо, и о свему ана. А опет, има породица где је муж ваиста глава куће. Женама је некако ;1Гријатно кад могу потпуно да се о1 слоне на свог мужа н да све препусте њему. Такве жене губе интересо: вање за многе ствари, заборављају имена улица, бројеве трамваја, јер, муж вна све, памти све, све ће урадити и довести у склад. Ту, пак, постоји извесна опасност да ће се ово неинтересовање из дана у дан погоршати. Све је већи круг неинтересовања и жена преиушта бреме целог домаћинетва мужевљевим плећима, који се баш ни мало не опире. Супружници се добро разумеју и ништа се неће догодити. Догод су обоје здрави и у пуној снази. Али, деси се да муж нзненада оболи, болест траје дуже време и доће и смрт. Сада пада на жену терет усамљености свом својом снагом. Нема појма о многим стварима, узалуд тражи изгубљене везе, не може да се снађе у Финансиским стварима, у уложлим књижицама, нема преглед породичног имања, о дуговима и тако даље. Изгубила је ослонац и доцкан долави до сазнаља да је било врло несмотрено што се добровољно лишила многих ситних брига. И у браку је потребна деоба носла а нарочито: не гу-

бити интересовање за ствари само 8ато што их је преузео на себе онај други. Жена удајом губи и добија. Искуства се не стичу одједном и брзо. Несамостална жена била је украс куће и нородице, носветила се искључиво својим чисто жеиским дужностима. Вио је то дшзан заједнички живот. Али мора се мислити и на црне дане. Жена која одједном остане сама и без знања основних стеари у породичном животу вредна је сажаљења.

ЖЕНЕ У ЦРНИНИ || ма људи коју у смртним случајевима не признају црнину и тврде, да се нрави бол носи у срцу а но на оделу. И кад црнина не би значила ништа друго већ само одрицање од живих боја, било би доста. Али она значи и више, извесну уздржаност у понашању, избегавање места за вабаву — а то је оно најмање што можемо покојиику указати. Никада са зоарактер жене и њен укус не показују боље неш у жалости. Тешко је веровати у дубоки бол жене ако је она у комплетној црнини, по последњем кроју, који још издалека говори са колико је пажње изабран, тачно по последњој моди. Испод кокетног шеширића извирују брижљиво ^отеране локне а са нашминканог лица бљешти руж за уста. Истински бол и жалос! није у складу са брижљивим дотеривањем спољапшости. То једно друго искл.учује. У истинском болу, човек нема вол>е да толико пажње обраћа на своју епољапшост, да се лицка и дотерује. Разуме се да мора бити чист и уредан, јер то захтева дужност према љуском друштву и хигијени. Исто тако више поштовања н саучешћа ивадааће тиха суза него ефектно јецање и нарицање и гестови, који покавују склоност ка театралности и у тој жалости. //// Осушену мдст за обућу освежићете ако у њу сипате неколико капи млека. * Да вам млеко не би вагорело. исплакните суд чистом водом, пре во што сипате млеко.

Ова црна поподневна Хпљина са интересантним ве8ом V алату претставља најновији модгл позпате кућу Кунсп. (Го1о: Напсћеп)

• МАТЕРИЈАЛ: 1 кгр. као флаша ве*епе вуне од три нити. Игле бр. 3.

4 г

' ЈГ -Г •:

" г *

: 0 &

Џ Џ-:'- Џј,' Џ

• > ? : « јГ # л*

т . ^

* .*■ ч

НАЧИН РАДА: вертикалне пруге: 1 ред просто, 1 обрнуто; хоризонталне пруге: све просто.

Предњи део: Почети одоздо са 230 петљи; до половине радити хоризонталне пруге, а даље до краја всртикалне. Радити право до 50 см. висине а тада на смену хоризонталпе и вертикалне и хоризонталне пруге у четвртом реду одузсти по једпу пет• љу на сваком крају игле, све до стрџка. Даље радити 6 см. право, а потом V сваком трећем реду додавати по једну петљу. За изрез око рукава скинути 6 петљи, затим 2 пута по 1 петљу; даље све до рамсњаче рпдити право. На средини груди разрсз 10 см. Лећа: Радити исто као и прсдњи део. само без разреза. Всртикалие и хоризонталне пруге остају на читавим леђима исте целом дужином, Изрез око рукава: скиндти 3 пстље, а потом 1 пута једну. Рукави: Почети одоздо на 78 петљи; до 20 см. радити право, а потом у сваком чствртом реду додати по 1 петљу све док не добијете 44 см. ширине. Куглу за рукав радити на следећи начин: 2 пута по 2 петље скинути. потом 20 пута 1 петљу и 5 пута по 2, све док на игли не остану само 24 петље.

Не бојте се црног лука он је врло здрав ! прелазном добу месеца фебруара и марта већ почињемо^ осећати иедостатак доброг поврћа. А што је главпо, поврће је толико скупо да нам га ниљари почињу мерити на дскаграме. Зато морамо тражити нешто што ће нам допунити јеловник и одржати телесну свеасину. Једна од најдрагоценијих допуна јесте баш црни лук. Служи не само као зачин за сва јела, већ се може приправити и као самостално јело. Не бојте се црног лука. Ко има здрав стомак може јесте црни лук коликогод хоће. Ра-зне салате, као од кромпира, целера, роткве, парадајва не можемо ни замислити без црна лука. Када црни лук дајсте као додатак неком јелу не треба никад да га препржите на масти, јер ће изгубити етеричио уље, постаће тврд и горак. Луж гТреба прзкити заједно с брашном на масти, на тихој ватри, само толико да, порумени; желите ли да буде мекши, додајте кашичицу воде и пирјаните га. Биће укуснији и неће шкодити вашем стомаку и добро ће се варити. Црни лук има и лековито дејство. Старо домаће лековито срество јесте сируп од црна лука са медом нли шећером који се унотребљава код кашља или туберкулозе. Црни.лук може дуго да издржи ако је на хладном и сувом месту. Ако расечелу главицу црна јука не уиотре-

бите целу, на оном месту где је • пресечена намажите је маслом да се не би уилеснивила. И љуске од лука могу да се искорисхе. Стављају се у супу да би добила лепшу боју, *а такбће и вода од искуваних љусака од лука употребљава се за бојеП)е тканина. Позлаћене рамове освежићете ако их истрљате исеченим црним луком. Све ово су предности црног лука. који истина има само једпу незгодну страну, а то је што задах од црног лука врло дуго остаје у устима. .Овде ће помоћи неколико гутљаја млека и испирање уста. КАКО ТРЕБА ПОСТУПАТИ СА РУБЉЕМ |ј идер не треба носити директпо до тела већ преко танке трико кошуљице. Чврст и јак мидер не треба носити при послу јер се ои услед сагињања и других нокрета квари и истеже. Кад хоћете да га перете положите га на каду и трљајте мском четком и сапуном и немојте супгити пот>ед пећи Разни јелечићи који фигуру чипе чвршћом морају бити доста јаки. Највише се цепају тамб где се причвршћују пораменице. Зато та места треба одмах још код новог јелечста по< ставити парчетом платна. Старе марамице искувајте. испегла}те и оставите у потпуно чисту кутију; при неговању болесника у кући врло добро ће вам нослужити.