Коло

НЕДЕЉА 15 МАРТ. Дошпе ономад две београдсне даме нашем спикару, из комшилука, који им је пре дветри године израдио портре. Изненадипе се кад су видепе да спика само пејзаже. — А, зашто, бопан, не спикате више портрете? — Знате, моје даме, пејзаже бар нисам принуђен да упепшавам. ПОНЕДЕЉАК 16 МАРТ. Рекао сам вам веп да У нашем комшипуку имамо једног старог профгсоргк За њега комшија каже да је „душа заборавности од човека"! Ономад госпа професорка читапа у новинама позив Дирекције трамваја пицима која су изгубила разне ствари. И отишпа тамо, и пронашпа кишобран свог мужа. Сва радосна донела кишобран кући и рекла му: — Кажи „драгичка"! Пронашпа сам ти кишобран у одељењу за изгубљене ствари у Дирекцији трамваја... Професор познао свој амрел, апи, згранут питао: — Тачно. Ово је мој амреп ! Само како сам могао да га заборавим кад никада у животу нисам био тамо ... УТОРАК 17 МАРТ. Постоји у Београду један познаГ апИГ ™ дамен ФР изе РПознат је и као неоспорно вепикч ј| стручњак, али је | Јг познат и као велиј. |-> ки мајстор у комплиментима. За еваку муштерију има он увек при руци по неку паскаву реч. Тако прошле суботе дошпа код њега на ондупацију једна дама, већ у годинама, али још увек држећа. Гапантни дамен-фризер је још с врата цочекао:

Човвк св учи док јв жив

У позоришту је приказана Глишићева „Подвала".

Стани. да се поголимо за онај шећер! Чек' пт>во да видим овај комад, па после...

— Ви свакога дана све млађи, мипостива госпођо! Дама се осмехнула: — Мопим вас, само без претеривања! СРЕДА 18 МАРТ. Прича комшија, пре неки дан, како се један наш познати универзитетски професор жени. — Ех, жени се! И, откуд ти баш то знаш? — питала комшиница. — Па, знам... — По чему? — По томе што сам чуо да је почео да учи кување ... ЧЕТВРТАК 19 МАРТ. Кажу да је наша популарна уметница гђа Жанка Стокић, пре некопико дана, кад су јој дошпи неки гости, овако издапа наредбу својој девојци: — Ако ме буде тражио телефоном један сувоњави господин са шпиц брадицом и с цвикером, реци му да нисам код куће ! ... ПЕТАК 20 МАРТ. Грди комшиница комшију пред нама: — Ти, у последње време имгш једну ружну навику ... Говориш у сну!.,. Треба да се одвикнеш ... — Па нећеш ваљда да ми браниш и то. Доста кад будан не смем ни да зуцнем, па бар у сну! — уздахнуо мој комшија ...

Жоф

— Добро, милостива, онда рецимо: сваког другог дана! — као из пушке прихватио дамен-фризер, упоран да остане при комппименту па макар се и цењкао...

СУБОТА 21 МАРТ. Синоћ седи најмпађи комшијин синчић поред радиоапарата. Спикер даје вести, и одједанпут, кину. Нек му је наздравље, и не бисмо то ни бележипи да комшиница не викну на свог синчића: Душко даље од тог апарата ... Сто пута сам ти рекла да је кијавица препазна ... М—ћ.

•»освгшм сзАч?му-> ЈАПДНСКИ КРАБ чУГ мирним обалским деловима дуж Јапанских острва живи једна епецијална врста џиновских морских краба (врста великог рака) који достижу заиста огромне димензије. Само тело овог краба, познатог у науци под именом: „Макрохира кемпфери". вије тако кришо. ма да често достиже дужину од 120 сантиметара. док су краци изванредно дугачки. тако да предњи нав, када се испружи. може бити дугачак до 5 метара. Макрохира личи на неког џиновсиог. фантастичног паука ружичасте боје који се лаганим нокретима пременгта по мирлом песковитом дну залива или заштићених делова обале. То је врло снажна животиља; са шти-

У данашњем броју КОЛА објављујемо наш нарочити извештај о дочеку првих наших заробљеника. Та репортажа, под насловом „Прве сузе радости Србије" заменила је стапну рубрику: „Наши у заробљеништву" као и илустровану репортажу г. Виктора Петерса, који је као нарочити извештач КОЛА посетио наше заробљенике у Нирнбершком погору. Г. Петерсову репортажу почеће да објављује КОЛО од идућег броја

паљкама на првом пару ногу у стању је да за- трен ока пресече, као од шале, дрвсни штан пречника 2 сантиметра. Јапанци је сматрају за нарочиту посластвду. а свака уловљена животиња пр,етставл>а за сиромашне рибаре читаво једно мало богатство. НЕОБИЧНО ПЕЛЦОВАЊЕ Владар једне мале источњачке муслиманске кнежевине одлучио је да своје жене којих је имао нешто виша од стотине пелцује против великих богиња. Да не би лекар-Ввропљанин који је имао то пелцовање да изведе могао видети лице неке од својнх пацијенткиња цела процедура била је организована на мало необичан начин. У једној соби био је постав љен параван с малим отвором кроз који су пружале своје руке једна за другом све владарове жене., Лекар је том приликом видео само те руже и натмурена лица двојице евнуха који би му одмах покрили лице марамом чим би вавршио маннпулацију с једном пацијенткињом. „АКТА ДИУРНА" — ПРВЕ НОВИНЕ Прве европске новине покренуо је велики римски владар и државник Гај Јурије Цезар. Он их је назвао „Ак та диурна" што преведено значи „Дневни преглед". Јасно је да се тај лист није штампао. јер штампа није ни постојала. него су га преписивали и умножавали многобролни робпви који су га разносили и ширили међу

народима. Ове ноозине биле су у првом реду нека врста службених новина које су народ упознале са закључцима сената. СТАРЕ КЊИГЕ Артур Брајан, чувени научник из Балтимора, врШио је огледе са старим књигама. Он је дошао до закључка да старе књиге садрже необично мало бацила и да су ти бацили већином безопасни. Прљаве књиге садрзке више банила него ли чисте књиге. Брајан сматра да књиге којима. се служило болесно дете морају лежати извесно време и да затим могу слободно да се предају другој деци. јер бацили који су за извесно време били одвојени од живог ткива обично умиру ири рубе своју снагу. ГОРДИЈЕВ ЧВОР Познато је одавно да су родбинске везе веома компликоваиа ствар и да често ни најопробанијн правници не могу се у њима снаћи приликом парнина око наслетства Али један заиста „гордијев чвор" родбинских односа везао се ту скоро у једном селу у Маћарској. Неки Хофман заљубио се у једну удовицу која је имала и једну пасторку и ускоро се њом оженио. После тога отац истог Хофмана оженио се том пасторком. Па тај начин син је постао таст свом роћеном оцу, а овај љему зет. док је синовљева жепа постала ташта свом досалашљем тасту а. млади Хофман добио је тако маћеху која му је у исто време била пасторка. Та маћеха уско-

ро је родила сина који Је м.падом Хофману био брат поштб су имали истог оца али како је његова мајка била Хофманбва пасторка тај исти брат био је Хофману унук. Још се више ситуација замрсила када је и ХоФманова жена родила сина. коме је Хофманова маћеха била истовремено сестра и баба, а ХоФманов отац деда и шурак. НЕОБИЧНА УПОТРЕБА ГУМЕ У филмској индустрији употребљава се гума за израду пушака, револвера, ручних граната, мачева и но.жева, да се глумци -не би повредили за време снимања. Од гуме се такоће праве рибе. печени пилићи, виљушке. ноже-ЈЦ! и кашике да се у филму не би чули звекет метала и жвакање. Прича се да је приликом снимЉа неког филма, у АФрику било пренесено 500 мачева од гуме. За једап други филм направљеио је двадесет крокодила и тридесет змијских парева од гуме. Да би се угушио шум машина палубу брода покриваЈ 'у ' гуменим сунћером, а преисториска чудовишта снимају се обично између разних предмета којл су израћени од • гуме. Гл а.вни; ут>.©д.Ншс Мирослав СтеваПовић Урвдник Мића Димитријевић За фотографте Алекгандар Симић Цртач Ђорђе Лобачев Уредништво: Поонкароова улица број 91. Те-лефон 25.010 Влаеетик и издалзач: Орпсжо ивдагвачко пре.дуз©ће А. Д. .Тован Таиовић А д м и нистраци ј а Дечансжа 31. Бсоград. Телефон: 24.001—10; пттамша: ,,Штампа.рија Београд" А. Д. Дечанска 31.