Коло

2

|?мтр шга вомиш

НЕДЕЉА 22 МАРТ Данас Младенци, па смо св скупипи *т код К0МШИ Је. У раЛА^У Ууж. ЗГ0В0 РУ комшиница V®. бФ&^ЈЈТх нам показује медаљон што га носи на грудима, а у њему (ко би рекао!) чува комшијин прамичаз косе ... — Боже, .комшинице — упитала је једна мало пакосна познаница из комшилука — а што носите ту косу кад вам је муж жив? — Жив је, то је истина, апи је косу одавно изгубио .. — одговорипа јој комшиница убедљиво, и поназапа на светпу ћепу свог супруга. ПОНЕДЕЉАК, 23 МАРТ Једва пристала госпа комшиница да је комшија одведе у биоскоп. Негде око пола фипма, комшиница мунула комшију и рекпа му : — Пробуди ме, богати, кад филм буде готов! — А, ко ће мене да пробуци? забринуо се комшија и поново свео очи... УТОРАК, 24 МАРТ П ропио се један наш познати уметник, и мал те не скоро сваког дана трештен пијан... Најзад се нашао прави пријатељ и упитао га: — Пијеш да заборавиш твоју Косару?... Да се није удапа? Уметник искапио чашу, мљаснуо језиком, и рекао му: — Јесте ... Удапа се — за мене !...

Маторци о Младенцима

— Виде ли, матот, кблико мастц добише ова паша деца о МладеНиима? — Па јесам ли ти говорио да се ра.чведемо и после попово птвепчамо !...

СРЕДА, 25 МАРТ Жапио се један београдски фотограф мом комшији на своје нпијенте. Све нека кисела лица направе, па им после не ваља слика... — Не умете ви то ... Ја ћу да вам

дам савет, па да

видите! — рекао му комшија, и дао му савет. И, да видите, право чудо Божје! На свакој спици, отада све сама насмејана пица. А знате зашто? Зато што га научио комшија, па кад неко седне да се фотографише, он му каже: „Погледајте на ово асталче", у истом тренутку смакне покривач с асталчета и на њему се укажу ови артикпи: Кутија „Мораве", колачи, сендвичи, туце јаја, — и пице се само по себи развуче у осмех ...

ЧЕТВРТАК, 26 МАРТ — Докторе, зар вам се не чини да је рачун мапо претеран? — питао један наш заједнички комтија пекара који је лечио његову жену. — Којешта! Помислите само копи" ко сте уштедепи што сам јој ове године забранио зимски спорт... Кажу да је после овај наш заједнички комшија свуд причао да је овај пекар и најбољи и најјевтинији... „Просто џабе, лечи!" ПЕТАК, 27 МАРТ Распричао се комшија како ће ускоро опет почети трке, а он је страстан посетипац кладионице... Спушала то његова свастика па ће тен одједном рећи : — Што пи се одушевљаваш тркама, кад си увек био баксуз ... На тркама си увек губио, док си на покеру стапно добијао... — Да, апи на покеру ја депим карте... СУБОТА, 28 МАРТ Поједе мој комшија свог кума. Испричао цепом комшипуку шта се његовом куму десило, и сад га сви ждеРУ ■■ А, ево шта му се десипо : Спавила ономад свастика комшијиног кума која иначе држи цвећарску радњу. Он, пажљив човек па сео и написао јој топлу честитку и уз њу, замислите, послао јој — цвеће... М-ћ

НОС И КАРАКТЕР Један дански научник издао је недавно једну научну студију посвећену ... човечијем носу. Како тврди тај научник величина и облик аоса увек је у тесној вези са карактером и моралним особинама дотичне личности. За људе који покушавају да крију своју праву нарав нос је према томе права опасност пошто се по њему та нарав може најлакше познати Развитак носа најпре је тесно везан са развитком плућа и прса. Зато на статуама античких атлета увек налазимо носеве са великим ноздрвама — непрестана телесна вежбања утицала су на развиће носа, Код детета нос је најмање развијепи део лица, п.егово право развиће долази тек У зрелијим годинама У случају ако облик носа остаје и даље неодређен то је знак да је и карактер тог липа мек и неодлучан као код детета, Напротив развијен нос показује снажан и ДУбок карактер Облик носа зависи такође од степена цивилизације а у вези је са напионалним особинама тог иарода. У античко доба Грпи као носиоци претржно уметничког стварања имали су праве носеве док код Римљана као претставника снаге и разума нос је био велики и нешто повијсн Износећи то и многе друге појединости по том питању научник покушава да напратш неку врсту табеле 8а класификатшју људских карактера према облику носа Прћаст нос говори о лукавству. прав и танак нос знак је уметничког укуса и песничке обларености. повијен нос доказу}е практичност и егоизам. груб и наказтн нос сведочи о грубости и недовољном такту у опхођењу с људима. ЕЛЕКТРИЦИТЕТ ЧОВЕЧЈЕГ ОКА Према најновијим научним истраживаљима човечје око има у себи извесну количину електоичне струје.

Ова струја покреће неки нарочито за то коструисаии апарат ко.ш бележи све по^рете ока. Тако се могло утвр' ти да се око пет пута помакне док ирочита један ред у новинама: оста.18 мирно кад се подиже глава и покрепе се двапут кад се она брзо спушта. НА ЈАВИ И СУМАТРИ ЈЕДУ ХЛЕБ ОД ЗЕМЉЕ Ко је могао замислити да се хлеб може правити и од земље! Ипак је тако. Јапанци су се сада у то уверили. Нашли су га код индијских племена која живе по шумама Јаве и Суматре. Ова племена знају неку врсту аемље која се налази у извесним крајевима њиховог завичаја и која има сладуиави миоис. Купе је пажљиво. чисте. месе. увијају у нарочите танке листове и кувају у вато одрећеним судовима. Кад је добро скуван овај хлеб има тамно нрвену боју. Индијанцима се он толико свића. па се не заустављају на томе да га праве у облику нашег хлеба већ месе од њега оазне статуете сличне оним стварчипама од шећера које ми дарујемо нашој депи. Те статуете обично престављају идоле. Тако уметене хлебове имају права да поједу само ватрени поклониии божанства коме тај кип пвипада. Ако то учини неки припадник друге религије сматра се као највећи грех који се неможе опростити и повлачи ва собом најстоожшу казну. ЦРВЕНА КОКОШЈА ЈАЈА Кокошке. за разлику од птипа. носе само бела јаја. Али у једном маћарском селу у околини Пебренина постоје две кокошке које носе шарена јаја. И то прва црвена као кармин а доуга првено-љубичаста. Сматра се да то долази од извесних обојених супстанпа које се налазе у телу ових кокошака Ове супстание прелазе у кт>в и увлаче се у јаја која на тај начин постају ОбоЈена.

ВОЂНО МЛЕКО Још пре почетка наше. ере, сок од , грожђа био је познато лековито средство. које су млоги употребљавали. Као сви лако употребљиви продукта. он је брзо пао у заборав и тек средином прошлог столећа поново је откривен Грожђе је боље од свдх других врста домаћег воћа. Килограм јабука даје људском организму 400--б00 калорија. а килоГрам грожђа (према садржају шећера) 700—900 калорија. У том погледу грожђе превазилази чак и месо. Необично богато лецитпном и фосфором. грозкће делује повол.но на нерве: мозак и врло успешно лечи реуматизам. гихт и артериосклерозу Италијански научниди 0тони и Ђеруити. вршили су недавно анализу непреврелог сока од грожћа и материњег млека и догали су до следећег резултата: Слатки сок од грожђа: 75—85% воде. 12—22 % шећера. 1.2—11.5% беланчевине и 1,5—.3,8 % минералних материја. Матерње млеко: 85—89% воде. 4.4—7.8% шећера 0,7—3.7 беланчевина 14—6.8% масти и 0.2—0,6% минералних материја. Поменути научншш сматрају непроврели сок од грожћа као савршену храну. Они су га назвали воћно млеко. У литру воћног млека има. 120—125 гр. природног шећера. ШПИРИТУС ОД КАКТУСА Један португалски хемичар дуго се бавио проучавањем и прикупљањем кактуса. трудећи се да ту посве бескорисну бил,ку ииак на неки начин употреби у неку за човека корисну сврху. Његов напорни рад био је најзад крунисан сјајним успехом. Хемичар је успео да добије од кактуса шпиритус. Као што та.ј хемичар тврди. добије се прво денат.урисаЉ шпиритус. т,ј шпиритус који се може искористити само за гориво и неке индустриске сврхе. Од 2 кгр. кактуеовог „меса" добија ее 4 до 5 литара шпиритуса који приликом сагореваља да-

је 4 пута више калорија него обичан шииритус. Научниии су мишљења ; да су та тврђеља мало претерана, вјш ииак подвлаче, да ,је овај покушај да се нај.чад и ова биљка искористи за људске иотребе веома значајаи. ДОВИТЉИВИ БОЛЕСНИК Један чузен проФесор медицине био је једном поаван депешом да доће у дровиндију. код једног болесника. Како је тај професор имао велику праксу у престоници затражио је исто тако телегр.афс,ки гтовећи хонорар, наравно поред иутних трошкова. Болесник је одговорио да пристаје те је ирофесор отпутовао. Али кад је стигао тамо рекли су му болеспикови рођаци да је болесник већ умро и исплатили му само путне трошкове. Вест о професоровом доласку убрзо се рашчула по вароши те у хотел где ј-е проФесор> у очекивању воза отсео почеЛи су д.а долазе многобројни болесници. Пошто професор и иначе није имао шта да ради примао је он те болеснике наплаћујући скроман хонорар а неке сиромашне чак и бесплатно. Кад је професор већ био заузео место у купеу, пришао му је пред сами • иолазак воза неки човек и упитао: — Је ли вама познато. господитге професоре. да је ваш болесник због кога сте овамо дошли жив? — Како то мислите? — зачудио се професор — Па тако! Он је мало пре био код вас у хотелу међу осталим болесницима!... Зачуђени проФесор отворио је уста да 10П1 нешто каже али у то је воз коеиуе Главни уреднит« Мирослав Стевановић Уредник Мића Димитријевић За фотографије Ллексаидар Симић Цртач Ђорђе Лобачев Уредништво: Поенкареова. улипа број 31. ТелеФон 25.010 Влаеник и изда-вач: Орнслсо издавачко предузеће А Д Јован Тановић Администрација Дечанека 31. Београд. Телефон- 24.001—10: шта ; мпа: ,,Штампаркја Београ.д" А. Д. Дечанска 31.