Коло

§§»чцм08*<

СРЕДА, 6 МАЈ Још се нисмо иур- ^-о\ л, талисали разних наназних фирми и нат. ш1 писа на радњама по Ј^\ Београду. Тако на // једној радњи још увек стоји: шЈ мови* и СТАРИ* јјл „Купујем старо спужавници"... а испод тога: „Продајем нових и старих послужавницима". ЧЕТВРТАК, 7 МАЈ У једном нашем по- . зоришту проба. Је- фу /л ) дан гпумац обраћа ^ >17 ? се после свршене I ЛЈЖ ) пробе редитељу и \ЈД к/Јјр) ) сасвим озбиљно га , шЦч I П ) пита: ШШ мк^ — Какво одело тре- 4М[рЏ <гг Х-А«& ба да обучем за улогу благајника? — ПуТничко оделО, то се само по себи разуме! — одговорио му исто тако озбиљно редитељ.

НЕДЕЉА, 3 МАЈ . Схватили Београђа/^с Д ни лепо своју ду/// Д\ к 7 -\ жност, па збиља у• I I* \ ХЈзели да прекопавах ју своје баште и да саде кромпир и дру/ А го поврће. И, у вези с тим, упао сусед једног господина у његову башту и рекао му: — Слушајте молим вас. Знате ли да сте ископапи огромну рупу на моме подруму:.. Комшија се запрепастио: — Ама, је ли могуће? А ја још мислио да сам пронашао још пре месец дана рудник угља ... ПОНЕДЕЉАК, 4 МАЈ Десипо се опет у !>л^ нашем комшилуку. После ручка деда легао да спава и Убрзо лочео да хр■4 Г ^ фУ че свим могућим —јјј л- тоновима Његова мапа УНУ ка . Светпана, ушла у собу пришла деди и узела ручицама да му заврће дугмета на прслуку. У то је ушла њена мама. Згранута запитала је: — Светлана, шта то радиш? Зашто узнемираваш дедицу? — Не узнемиравам га, мамице, 'оћу само да нађем другу станицу...

ПЕТАК, 8 МАЈ Прича комшија како >е је лрве године брака с госпа комшини. г>Л цом морао на неки %5у2&\. службени пут. Го- / сла комшиница би- [ ла много љубоморна ла му лослала . телеграм: „Не заборави да си ожењен". Поспе неколико дана примила је од мужа писмом одговор: „Телеграм доцкан стигао". СУБОТА, 9 МАЈ Рекао сам вам већ да моја госпа ком- /''З |л /м шиница воли да 7.« преноси речи. Та- Јр ко нам синоћ при- )Ј (,} ча разговор две наше сусетке: 'јјТ к — Моја ћерка пичи V V на мене! Иста моја глава... — Па, зар не помаже косметична хирургија? — питала је злобно она ДРУга. М-ћ

УТОРАК, 5 МАЈ ^ Ономад ушли у кргл. знарску радњу муж Л / и жена. Њој се 7 иј допала писица у ШЈсјј 1 јг $\ Џ излогу Запитапи I МЈ 33 чену, и трговац Ш Г одговорио: IV — Девет хиља А а динара! Муж се забезекнуо: — Девет хиљада?! Па то је грехота... — Допусти да тај грех ја узмем на себе! — одговорипа му жена и, наравно, морао муж да плати лисицу.

— Заџ нећеш да узмеш чувара имања? — Шта ће ми, кад доводим ову моју два пута недељпо, чије је имање!

колико да виде

ИДЕНТИФИКАЦИЈА МУМИЈЕ I. ПОМОЂУ РЕНТГЕНА У малом шведском месту Феревеле налазила се већ деценијама једцна знаменитост која је привлачила многе туристе из разних земаља. То је била мумија несрећног шкотског грофа Ботвела, љубавника Марије Стјуарт, који је 1578 године умро у Данској као заробљеник. Мумија љубавника Марије Стјуарт налазила се са још пет мумија чувених људи онога доба, у сутерену једне старе вграде. Пре извесног времена предузети су били радови да се сутерен поправи. Радове је надгледао један стручњак који се у току радова толико заинтевесовао за мумије и њихову судбину је почео на научној оенови да их студира. И тако је једпог дана пронашао да мумија испод које је стајало име грофа Ботвела није уопште н>егова већ је замењена другом мумијом. 0 овом свом налазу он је одмах обавестио надлежне који су одлучили да помоћу г \тенских зракова утврде идента- \х шест мумија, а наро-уг \гроФа Ботиела. \ СТЕНОГРАФИЈА \СВЕТУ ања у подножју I пронађена је је\мима око којнх \в6ијали главу. \је у питању \а свету, То \ грчки по\веку пре

Христа, измислио и употребљавао их. Овај сиетем скраћеиог писма изгледа да није у Грчкој био много распрострањен, пошто до сада ни једна табла са сличним писменима није пронађена. ДА ЛИ СУ ДАНАШЊИ ГРЦИ ПОТОМЦИ СТАРИХ ГРКА Позпатп антрополог Фалмераже, у кљизи коју је објавио 1932 годиие, тврдио је да данашњп Грци нису потомци старих Грка и да с љима немају никаквих заједпичких особина. Он је доказивао да су садашњи Грцн потомцн разних племена која су током времена населила Грчку. Да би нроверио тачност овог тврђеша, Антрополошки инетитут из Берлииа упутио је недавно г др. Титуса Кернера у Грчку, који је боравио у Спарти, где је вршио аптрополошка испитивања. Истраживања г др. Кернера дала су такве резултате који потпуно јасно доказују пеоснованост тврђења научника " Фалмеражеа. ДВАДЕСЕТ И ПЕТ ГОДИНА ПРОВЕЛА МЕЂУ МАЈМУНИМА Ферианда Мар. удовица једпог офинира која има сада осамдесет година, провела је пуних двадесет и пет година међу мајмунима у зоолошкој башти У Будимпешти. Свакога јутра, она долази прва у зоолошки врт с торбицом пуном воћа. Иео дан, затим. она проводи крај кавеза у којима су мајмуни и тек увече када ее зоолошки врт затвара, одлазв својој кући Чим дође до кавеза с мајмунима, она се распита код чувара

како је који мајмун провео ноћ. Затим вади из своје ташне поморанџе и јабуке и дели их својим љубнмцима. 0 мајмупима она води и исцрпан дневник. За сваку животињу има засебну рубрику, где бележи све реакције ових жпвотиња. Ова необична жепа тврди да се заинтересовала за мајмуне откад су престали да је интересују људи. По њеном мшпљењу, људи су извештачени, лажљиви и зли. Само су животиње, како оиа верује, искрене и одаие. КЛИНИКА ЗА ПОШТАНСКЕ МАРКЕ У Бриселу је основана клиника за поштанске марке, На тој клиници „лече ое" марке од свпх недаћа које могу ди их задесе. Клиника је у стању да ваустави блеђење марака, да онемогући брзо раснадање ако су марке остале извесно време у влажном простору, да залечи „ране" на маркама ... СтрУчњаци у овој клиници имају врло много иосла, јер се Филателисти из целе Белгије обраћају често овој установи тражећи интервенцију. ДУШЕВНИ БОЛЕСНИЦИ ПРЕДОСЕЋАЈУ ЗЕМЉОТРЕС У болници за умоболне у вароши Кобе, у -Јапану, лекарн су већ годииама посматрали једну занимљиву нојаву код болесника. На неколико часова пре него што би цаступио земљотрес, а у Јапану су земљотреси врло честа појава. велика већина болесника показивала је редовно вндне знаке узнемиреностп, која ое често цретварала у праву избезумл>еност. То стаље трајало би код болесника све док земљотрес не би прошао.

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПСЕ Скоро еве веће вароши на свету, имају школе за дресираље иолициских наса. Међутим, правн правцати „универзитет за нсе" налази се у Јужној Африцн. „Слушаоци" овог „универзитета" чувени СУ У целом свету: око 40 полициских установа у разним деловима света сталио набавља псе са овог унпверзитета". Нрема статистици ове установе, пси који су завршили ову школу ухватили су до сада иреко 3000 злочинаца. ОБЛАЦИ И ВЕТРОВИ НА МАРСУ Јужноамерички астроном г. Слифер, који је читав низ година проучавао Марс, износи сада своја нова опажања.до којих Је дошао на основу 7000 фотографских снимака Марса. ' Г. Слифер сматра да на Марсу постоје ветрови и облаци као и на нашој планети. Он је у последње време проучавао светле мрље на Марсу које су се стално мењале у току дана и ноћи. По његовом мишљењу ове мрл>е потичу од облака које ветар гопи. Г. Слифер исто је тако констатовао да се облак северпог поларног појаса на Марсу стално мења. По мишљењу отззг научника иа Марсу има и биљног живота.

Главни уредник Мирослаи Стеванопић Уредник Мића Зимитријсппћ За фотографије Алексацдар Симић Цртач Ђорђе Лобачев Уредннштво' Поенкареова улица бро! 81. Телефон 25.010 Влаеник и издавач: Орпско иадавачкв т* дучећв А Л Јоваи Таоовић Админш'тг>аци}а Печанска 31. Веоград. Телсфон: 24 .001 —10. штампа: .Шта -мпавкја Београл" А. Д. Деча-в &ва 31.

— 1/ази, чи.. намаме!