Коло
9
Јјнјј уго сам стајала замишљена поемајр§ трајгки небо осуто звездама за тоилих летњих ноћи. Сутра ће можда опет бити сунца. Ади, ако изиенада наиђе олуја ... Аво наиј>е силан ветар, обори шатру и однесе је... Бићемо сви на улици.: Остаћемо бсз посла... Ми, вечите луталице, увек смо завиоили од неба и његових ћуди. Стрепили од најманег ветрића из кога може да ое изроди вихор... И увек бих се сетила, тих невоља из живота под циркуском
ликих хладноћа. Други дан првсудан је за м<есец Фебруар. И тако редом. Нажалост, 25 децембра прошле године време је било необично хладно. Наметало се само по себи да ћемо у јануару доживети највеће хладноће за последњих петнаест година. Уопште, закључци које је старица извукла за тих дванаест пресудних дана и њу сјг зачудили... У месецу Фебруару наићи ће нов талае хладноће са севера, запиоала јо стара Ана у свом календару. , И, у прогнози ое није преварила. Хладноћа се продужила и у току марта и априла. И, што је најзанимљивије, али ни у ком случају утешно, она тврди да ћемо и у мају, месецу ружа и љубавника, имати необично хладне дане. „Хладно, кишовито и променљиво време", стоји кратка забелешка у њеном календару... Цела старичина прогноза је у знаку изненађења. Новембар и децембар об •ћавају много лепше и топлије време него у септембру, тврди стара Ана Волнер. У«твари, до месеца јануара нећемо имаги уопште зиме... Али, други део своје тајне, свакако важннји, о којој би вероватно могла много штошта занимљипо да исприча из чудни* путева звезде северњаче н нених положаја према месецу, она нам није поверила. То она, свакако, интимно осећа и тешво да би могла о томе и м говорн... П. ПоповиН
је. Али, старица је ипак осетила да сав тај далеки свот из хладне, мртве васиопе, наоко толико равнодушан према свему пгго се дешава наземљи. има неког свог тајанственог утнцаја ла многе појаве на нашој планети... Ту, у старим циркуским колима у којима сад станује, са зидовима излепљеним породичним ФотограФијама, са мноштвом живописних поједилости, старица нам је поверила тајну посматрања неба и читања времена ... — Причао мн је то један стари сељак, још док сам била сасвим млада. Дуго ми је говорио о месечевој путан>и, о звездн соперњачи. Рекао ми је да треба да их посматрам у зимоким ноћима и из њиховог К1 >етања сазнаћу какво ће бити време у нашим крајевима. Стара Ана Волнер каже да одређеним децембарским и јануарским даннма није тешко угврдити прогпозу »ремена за целу годину. То је њена тајна. Један њен мали део она нам је открнла... Довољно је само иосматрати даие од 25 децембра до 0 јанара н закључци се сами од се<5е намећу. Време које буде владало у том периоду биће нросудно и за целу идућу годину. Сваки од тих дванаест дана одговара једном месецу у новој годнни. Ако 25 дсцембра, по новом календару, време буде лепо, сразмерно према зими која је тада већ у јеку, целог месеца јануара не тррба се бојати свирених мрааова и ве-
чели да се појављујемо у арепи, увеж смо упирали погледе у неОо... Тако прича стара Ана Волнер. Већ јој је осамдеоет две годипе. Некада јв била славна артисткнња. Појављивала се у великим циркусима у својим егвибицијама. Била је млада ... Данас се само сећа своје нокадашње славе. И бавн се — прорицањем времена... Негде на Дорћолу, близу обале Дунава, стара цнркуска кола, која су обншла нола света, напослетку се скрасида. Скинули точкове, и кућа која је преко ноћи настала на пропланку, добила свој прописал број. Заједно са својим успоменама, ту живи ста.ра Ана Волнер, не растављајући се нн у сво|им носледшим данима од старих кола у мјима је провела најлепшу младост. На ночетку сваке године она дајв
прогнозу времена, у којој се још никада, за четрдесет година, иије преварила. — Не знам кад ћу умрети — каже она. — То нико не зна. Али, какво ће сутра време бити, то вам могу поуздаио да кажем. Сасвим прнродно, варате се ако мнслите да ст&рици стоје на расположен.у моћни телесконн који су открили многе тајне далеке васионе. 0 мнлиардама мртвих светова у свемиру, који су од нас бесврајно далеко, о треперавнм звездама које ће око једва уочити на небесљом своду у ноћима без месеца, а чији зрацн путују до нас хнљадама светлосних годнна, н о миогим тим још неслућеним тајнама, стара Ана Волнер нсто тако мало зна као и негоо во још »ије имао у рувама гга најословнији уџбсник из космограФн-
(О нишји : А, Симић)