Коло

ећ читав ииз годлиа васпитава г. Албин Факин нараштаје младих мувичжих талената од којих су многи успели да се аФидаирају. НеЉи иегови ученици постали су комиовитори . чија су . дсла у новдшко махова иаграђиваиа, други су кал еиолински ввртуови доживели велики усиех, а муаичка критика у аемл«гма у којима је г. Албин гостовао са слојом „Децом ха.рмоникашима" најласкавије се идаажавала о његовом једадиаестогодишњем сииу, ивврсном уметнику на хармоннци. — Чим сам почео да се ба.вим музичком наставом — каа№ нам г. Факин у једном рааговору нред велшш ревиски коицерт његове шжоле, — осеуио сам да на првом месту тр«ба обратити нажњу музичком васпитању дене и омла.дине. Ако дете већ има љубави и дара за музику, онда је то прави злочин кад се доаволи да се таленат угуши. Из те љуб&ви према деци, нарочито оним, богомдаи-им малим уметницима које сам толико пута слушао, настало је и сое оно одушевљењо које ме Је носило у раду с младима... Данас г. Факин има велики број малих ученика. Све су то деца неоспоршог мувичког талента, задахнута, невероватиом љубављу ирема музици, али, у ието врсме у немогућиости да после отечених основпих знања наставе студије. Има их велики број доста сиромашних. Родитељи су им понекад, у најбољу руку, скромне занатлије. РазЈ-оварали смо с тим малишанима. Неколицинл. је већ одавно у шшш г. Албииа. Заволели су музику. Код

Горе: Љупки дует гца Тавчар—Факин

Лево: Саме ученицс цртају концсргие плакате

Доле: Оркестар хармопикаша на проби.

куће стално евнрају. И саљаре о будућиости, о даиима славе и великих музичких у«пеха. Гца Иванка Тавчар је мсђу најстаријим учепицима. Отац јој је кројач. До пре годнну и по даша само јс певу* ! шила. И осећала потребу да је неко чује. Дошла је код г. Фавина. Већ увелико радн. Има сјајан глас. Г. Факин јој без резер®е предвиђа блиставу будућ« ност Брне Зак и славу велике колоратурне звезде. Случај г. Блажа Облака, најстаријег ученика, је јоп* еани.мл.ивији. — Од раиог детињства волео сам музику. И пева.о сам, Али, нисам нмао могућности да се школујем. Дошао је у Београд. На Теразијама отворио декора* тивну радњу. — Али музику нисам запуштао. Радио сам нриватно« И верујем, чврсто верујем да ћу успети... На концерту који приређује писола г. Факина на Коларчевом универзитету, г. Облак иеваће, поред осталог, а једну арију из партије Кавара.досија у „Тоски". Мали уметиици у школи г. Факина поетали су готово виртуози на хармоници. Приликом својих ранијих »остовач ља у Бугарској одушевили су Софију и Пловдив. Али, они и даље раде. С неизмерном љубављу. СрЧ чано, неуморно. Једног дала ћемо нешто да постигаемо — кажу пем* од њих. — А нисмо ни слутили да ћемо уопште свирати.., Дошли смо, нокушали, и — заволели своје хармоиннб..« Г. Факин нам је говорио о проблемима на које је чеето наилазио у свом несебцчном раду у музичком васпитал »у читавих нараштаја малих музнчких талената. — Домаћи композитори изгледа да ;ни сами пе мисле ла децу од које, уствари, и треба почиљати у ствара-. њу и подизању наше музичке културе. Ретки су случајевИ да је бар неко наиисао коју своју композицију за дечје хо* рове и оркестре. А та деца заиста заслужују да пм се поклони пуиа пажња, с најлеишим надама да сви напори и асртве, ма колико билн тешки, морају једног дана уроднти плодом. Г. Факии је потпуно у праву. Прнсуствовалп смо једној проби ових иаших малих славуја. Дуго смо посматрали зажарепа лица, крупне топле очиие и прстиће која су невсроватном вештшгом прелазили иреко дирки ха,рмо-. нике, изоијајући наше дивне, бујие народие мелодије...