Коло

Кмшар шга шшше

НЕДЕЉА, 14 ЈУНИ. Синоћ, опет под нашом липом, иоја се расцветапа па мириши пи мириши, седимо а комшија нам прича. Овога пута из среског суда. Био тамо и спушао претрес. Каже, оптужени (с периферије) бранио се: — Није, живота ми, гос'н судијо... Само сам је ударио мојом маримицом што бришем нос, а она направипа толику дреку! Чак ме и на суд извела. Судија се нашао у недоумици:— Чујете шта каже... Ударио вас марамицом за нос... — Јесте! То је истина, господине судијо — упаде тужиља — само злиновац вам није рекао да брише нос руком... ПОНЕДЕЉАК, 15 ЈУНИ. Имамо у комшипуку једну дамицу која се по цео боговетни дан сунча. Ништа друго не ради ... Ономад се опет извапила на сред дворишта и сунча се. Наишао комшија из канцеларије, па ће јој тек рећи: — Ама, је п' те госпојце комшинице... Не бисте пи ми учинили једну вепику успугу? — Врло радо! А, какву господине комшијо? — Па кад се већ сунчате по цео дан, како би било да се пресепите пред ону дуванџиницу на ћошку, па о истом трошку и да се сунчате и да чекате на ред за цигарете... И, ево већ три дана како се госпојца комшиница не сунча. УТОРАК, 16 ЈУНИ. Гипсовали мој комшија и госпа комшиница зид у њиховој славаћој соби. Врућина па им се појавиле стенице. Кад су све загипсовали, узели поново да укуцају слике. Комшија држао чекић и ку-

Добар изговор

•— А, чекај, чекај, тужићу те што кријеш толики зејтин !...

цао. Одједном госпа комшиница му строго рече: — Пази, матори, како закуцаваш те ексере... Можеш прсте да пребијеш! — Не могу! — одврати комшија

кроз зубе којима је држао други ексер. — Како не можеш? — Тако пело што ти придржаваш ексере, па ако се чекић и омакне, тебе ће а не мене...

СРЕДА, 17 ЈУНИ. Стари наш позоришни ас, љубимац пубпике био ономад код лекара. Жалио се на јетру да му отказује послушност... Куцкао га лекар, притискивао, оскултирао и напослетку му рекао: — Ако будеш умеренији у јелу, а нарочито у пићу бићеш веома стар... — Е, баш ти хвала, докторе... Онда ћу ја да наставим овако да останем увек млад ... И, међу нама буди речено, наш љубимац тера ли тера по старом... ЧЕТВРТАК, 18 ЈУНИ. Жапи се један школски надзорник моме комшији: — Питам ономад у једној основној шкопи, сад пред крај године, једног шврћу: „Кад кажем — мој отац ће имати новаца, — које је то време? И, мали као из пушке одговори: „Тако око првог!" ПЕТАК, 19 ЈУНИ. Вајка се јуче нова служавка једне наше комшике: — Ја мислим да се родитељи фуртум варају у својој деци ... Мој покојни отац, молићу, једнако ми поповао да никад нећу наћи никакву службу, а ја само у току ове недеље променила сам већ пет места ...

СУБОТА, 20 ЈУНИ. Јутрос се онај наш комшија, суппент, хвапи сав срећан: — Знате да је почела да говори наша беба ...! — Е, проговорила?! А, уме ли већ да каже тата? — Па, донекле, уме. само сугласнике, иначе иде добро...!

Не зна још све остало М-ћ.

КОБНИ БИСЕР ^^Један трговад, који се бавпо тр/ говином између малих коралних острва и Океаиије, неки Френк Милтон, стигао је на аустралиску обалу изнурен после буре и са десеткованом посадом. Вио је у великој температури и тражио хитну лекарску помоћ. Пренели су га у болницу, где је у грознипи испричао, како га гони фатум украденог бисера. Френк Милтон годинама је путовао по Јужном Мору и прошле јесени на малом острву после буре нашао је у једном чамцу неког белог човека. Вио је у грозници и на самрти. Признао је да је од неких урођепика украо велики бисер који је носио у кеси на прсима. Тражио је да ое бисер врати урођеннцима, јер је сазнао да доноси несрећу свакоме ко га носи. Френк Милтон је узео бисер од човека који је умро у његовом наручју, ааи га није вратио, ма да је добио тачну адресу уроћеничке породице. Од тога доба Френк Милтона гонила је стално несрећа. Изгубио је жену и дете, послови су ишли слабо и брод му је стално западао у циклоне. У болници је тражио да се бисер, који је лекарима показао, сместа пошаље на одређену адресу. После неког времена Милтон је превдравио. Уверен је да га је спаело праћање бисера. Изишао је из болии-

це радостан и са заветом да ће посе1ити породицу урођеника, којој бисер припада да јоЈ се извиии што бисер није одмах вратио. НАЂЕНО ГРОБЉЕ ИЗ ДОБА ВИКИНГА На острву Амеј у западном делу Норвешке пронађено је гробље из доба Викиига. Између осталих нађен је и гроб једног ковача поред кога су били смештени сви његови алати. Ту је нађен један мач и секира, затим котао од бронзе и игла слична крсту. На нађеним предметима, урезани су разни орнаменти из којих се види да потичу из Енглеске или Ирске. Нађени гробови стари су отприлике хиљаду година. РАК НЕ ИДЕ УНАЗАД Није истина да ракови иду уназад. Са својих пет пари ногу они иду напред као све животиње. У води, међутим, рак плива помоћу свога силног репа који повија ка дну. Рак иде напред али плива назад. ШПАРГЛЕ СПАСЛЕ БОЛЕСНИКА ОД ОПЕРАЦИЈЕ У болници у Колдингу, у Данској, изведена је необична кура помоћу шпаргли. Јсдан младић појео је услед неггажње иглу од кравате. Игла је доспела већ у једњак и била је неопходно потребна операција да би се она извадила. Младић се бојао операци)е, и није хтео никаво да пристане.

Стога су лекари наредили да му се даде трипут дневно велика порција шпаргли. Локари су имали право јер дугачка, мекана влакна шпаргле обавила су са свих страна опасну иглу која стомаку и цревима није начинила никакве штете и младић је после неколико дана напустио здрав болницу. ПРЕ 115 ГОДИНА ГРАЂЕНА ЈЕ ПРВА ЖЕЛЕЗНИЦА У ЕВРОПИ Прва железпица на континенту није грађена ни у Немачкој, ни у Француској, него у Чешкој. Равно пре 115 година почело је грађење прве европске железнице код Нетжебице, близу Чешких Буђејовица. Железница је још исте године стављена у промет и доцније је одржавала везе између Вуђејовица и Линца. Први сектор железнице био је дуг 55 километара и водио је из Вуђејовипа у Велешин. КОЛИКА ЈЕ ТЕМПЕРАТУРА У САХАРИ Брло често се тврди да се термометар у Сахари диже до 70 степени Целзиусових. Ово тврђење побио је окандинавски метеоролог 0. Олуфсен, који је дуже времена истраживао Сахару. Иако је систематски тражио места са високом темпоратуром, он није забележио већу температуру од СО степени. Ипак и то је висока темпертаура да је чавечији организам тешко издржава. Пешчани спрудови дању се толико загреју да

се по њима уопштс не може корачати. Извори који долазе из дубине од 30 до 40 метара имају темиературу од 20 до 25 степени. Разлика између дневне и ноћне температуре је врло велика. Жива у термометру у року од неколико минута надне за 40 степени. Земља се, због недостатка влаге, необично брзо хлади. Док је температура ваздуха још 10 степени, суд са водом до пола закопан у песак почиње да се мрзне. Иако у Сахари има места на којима годинама не падне ни кап кише, ипак просечно годишње пада око 100 милиметара разних водених талога. Оборине падају у виду пљускова, који често угрожавају караване. Иначе најнесноснија ствар у Сахари је ситан песак, који пробија одело, улази у очи, уши и лепи се о слузокожу. Сахара се често назива немом пустињом. Међутим, то се за њу ие моке да каже, јер се у њој стално чују неки шумови, звуци који долазе услбд ваздужних струја и ветра. Занимљ.иво је да ЛјУди у Сахари не памте да ,је неко погинуо од грома, иако су олује доста честе. Главни уредник Мирослав Стевановић * Уредник Мића Димитријевић * фотографиЈе Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Ејласник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јовав Тановић * Администрација Дечанска 31, Београд. Тел. 24-001—10; штампа „Штампарија Београд" А. Д., Дечанска 31. Тромесечна претплата: 46.— дин.