Коло

ПРОБЛЕМ БР. 26 Др. Пзлић

Фистер 6 и по, Мрос 0, Опоченски 5 и по, Кортлевер и Рохачек по 4 и по,' Лепин 3 поеиа. Штолц је иа овом тувниру показао ванредпу форму као никад досад у својој шаховској каријери. У октобру је одигран турнир у Генералгувернеману, први део у Кракову, други у Варшави. Учествовало је 12 вештака. Прву иаграду добио је др. Ал>ехин, другу Шмит, трећу Боиољубов, четвту Клаус Јунге.

Вели вуче и даје црпоме мат у два Уотеза. Решење проблема бпој 25 (завршнице К. А. Еубела): I) 8а7- с6!Кб,Гу.с6; 2) 1.Н4-Ј6, Кс6-<15; 3) аг-аз.' аЗ-а2; 4) с2-с4+, Кс15-с5; 5) Ка8-1>7! Кс5-с16; 6) 146:64. Црни је у петом потезу морао да узмакне краљем погито му је плетио мат ловцем па е7. Сада је победа беломе осигу-рапа јер противпички пешак не може да иде за краљицу. • АЛБИНОВ ПРОТИВГАМБИТ Вели: Бора Тот. — Црни: Гребер. 1) (32—сЈ4, (Ј7—<15; 2) с2—с4, е7—е5; 3) <Ј4:е5, (15—<34; 4) а2—аЗ, 8ђ8—сб; 5) е2—еЗ, 17—16; 6) 1,11—сЈЗ, 1,с8—еб; 7) 8§1—е2, 16:е5; 8) е3:(34, е5:<14; 9) 0—0, Ба8—16; 10) 8ћ1—<12, ћ7—ћб; II) 8(12—е4, Ш6—17; 12) 8е2—14, 8с6—е5; 13) Т11—е1, 8е5:дЗ; 14) Бс11: (13, 0—0—0; 15) 814:е6, 017:е6; 16) 1 ј С1—14, Беб—17; 17) 1,14—83, 1,18—е7; 18) с4—с5, 888—16; 19) с5—сб, Ш7(35; 20) Та1—с1, 816—е8; 21) Тс1—с4, ћ7—ћ5?; 22) Тс4—с5, 1,е7:с5; 23) ШЗ: ћ5, Тс18—с!6; 24) Бђ5—ћ7+, Кс8—<38; 25) 8е4:с5, БсЗб—15; 26) Бћ7—ћ8+, Б15—с8; 27) 8с5—ћ7 та1. Албинов противгамбит је покушај дрнога да жртвом пешака онемогући нротивнику нормални развитак Фигура. Бели у овој партији није ни покушао да задржи пешака, већ се трудио да одржи иницијативу и да спроведе напад. То му је и пошло за руком, па је конзеквентном и ефикасном игром извојевао лепу победу. Партија је одиграна 1933 године на националном аматерском турниру у Сомбору, на коме је Бора Тот добио прву награду и титулу шаховског вештака. ПРОШЛОГОДИШЊЕ УТАКМИЦЕ У ЕВРОПИ Док ове године турнир у Салцбургу, којп је недавно почео и на коме учествује неколицина најчувенијих вештака, претставља највећи шаховски догађај, дотле је -прошле 1941 године било неколико већих утакмица у Европи. Увод чини меч од десет партија између бившег светског првака др. Евеа и великог вештака -Вогољубова, одигран у Карлсбаду у току од 20 јула до 2 августа. Победио је др. Еве са 6% : з%. Друге половине августа одигран је у словачком купалишту Слиачу турнир са 12 учесника, али на њему није било иетакнутих великих вештака. Прву награду освојио је Чех Фолтис пред Мађарима Силијем и Фистером те пред Словацима Потучеком и Рохачеком. Најзначајнија утакмица, . такозвади уввропски турнир", одржана је са 16 учесиика у Минхену током септембра. Прву паграду добио је са 12 поена Штолц (Шведска), док су другу и трећу са по 10 и по делили др. Аљехин н Лундин (Шведска). На четвртом меету са 9 и по пласирао се Богољубов. Од осталих учесника Нилсон и . Рихтер имали су ио 9 поена, Фолтис 8, Рети 7 и по, Кинингер и Рабар по 7,

ДЕДИН СТОТИ РОЧЈЕНДАН Деда Милан је пре неколико даиа навршио 100 година. Том приликом |е испричао да је од својих рођака увек, још док је био мали на све до дубоке старости, за сваки рођендан добио по један скупоцен предмет, који је после добро чувао тако да је и на дан сготог рођендана имао на окупу све поклоне. Како је то могло да буде, видећете у идућем броју Суколико се сами не будете сетили). РАЗМИСЛИТЕ, ПА РЕЦИТЕ! А: 4321, 3214, 2143, 1432 В: 23, 69, 207, 621 Расмотрите добро бројеве гаод; А. Шта сте могли да констатујете? А шта сте могли, на врви поглед, да запазите под В. У идућем броју видећемо шта сте ви констатовали, а шта смо ми. ЗА НАШЕ ХЕМИЧАРЕ Без извесних хемиских комбинација извесни спортови не би могли да се унралсњавају. Можете ли нам набројати неколико таквих спортова? Одговор би могао у ствари да заузме читаву страну. У идућем броју набројаћемо неколико.

151

■

18!

■

5 — Када Је основана ттрва набашт.ачтсЛ задруга у Орбији? 4 — Ко је наиисао Житије Стевана Дечанског? ? 5 — Шта су Сакеларије? 6 — Где се иалази Стамбол кашгја у старом Београду? 7 — Шта ее налазило на месту данашњв београдске Саборне цркве? 8 — Када је освећеиа београдска Саборна црква? 9 — Да ли је садашња зграда Београдске онштине зидаиа одмах за потребв београдске општиие? 10 — Шта су екитови? 11 — ХСолики је број; становиика иа ЗемЛаИНОЈ' КУГЛИ? 12 — Када су се појавиле прве штампарије по нашим манаетирима? 13— Ко се може сматрати као први сриски штампар? 14 — Има ли међу људима много левака? 15 — Где се иалази иајвеће речио острво на свету? 16 — Када је подигнута Бајракли џамија која се налази у Београду у Гоеиодар Јевремовој улици? 17 — Када је Србија закључила свој први државни зајам? 18 — Када еу се појавили први бродови носачи ав иона ? 19 — Откада^ је Швајцарска неутрална земља? 20 — Када |е писана ирва књига о футбалу? дм слЈ Имена иаших места углавном нису кратка. Има их која су чак дугачка (није реч о имеиима која се састоје из две или више речи). Дајемо вам иеколико података која се одиосе на два среска места која имају иајдужа имена увереии да ћете се сетити о којим је местима реч . .. 1) Ова варошица, чије се име састоји из тринаеет гласова, среско Је место једног јако богатог ереза у Србиј-и. Крад је нарочито' позиат гао одличиом випу, те је ова варошица важна винска пијаца. Меето се некада звало Кожетин и било је „мала чаршија". Како се зове ово место и где се иалази? 2) Ово место' се иалази у северној .Србији, као- средиште Једног од иаших наиредиијих срезова. Др скора .је било веће еело, а када ј;е проглашено за варошицу прави напоре да се што више развије у еваком ногледу. Седиште је евих уетанова које еу везане за срееко меето, али се још иичим нарочито није истакло. Име овог места има дванаест гласова. Које је то место- и где .се налази? "(јолоттагскхоа 1зоон Vеос1о оаоои оз1уос1о 4 и'паос1 икиг/тгкд (3, 'јонопЛж Ђеос1о ој.гшт С оо 'ИтзносИГниолаку (х :ис1оаОЈ !Со)

ИЗ 25-01 БР01А Одговор на „КРАВЕ И ЛАСТАВИЦЕ" У штали има 14 крава и 6 ластавица. Одговор на ,,КО СУ ОНИ?" Ради се о брачиом пару. Одговор на „ВЕЛИКИ И МАЈ1И КВАДРАТИ" I М I I II I Ево како сте тре- I —. — г — —' бали да решите наш | | | | задатак. ј штт | ј "

I I I I

Хоризонтално: 1) Гас. 4) Сиромаштво. 7) Одређена класа жрхвотиња или биљака. 8) Први римски краљ. 10) Прогонство." 11) Зна. 13) Свештеник. 14) Зрно. 17) Свитање. 18) Избрани судија. 19) Шума. 21) Цвет. 24) Конопац. 27) Презиме немачког виолинисте и. композитора. 28) Птица. 30) Град и пристаниште у Данској на Категату. 31) Маиа. 32) Животиња. 33) Ограда з«, стоку. Вертикално: 1) Плављење. 2) Назив. 3) Старање. 4) Карташка игра. 5) Митолошко биће. 6) Писац. 7) Шиба. 9) Бука. 12) Велико језеро у Финекој;. 13) Зашивен набор на крају неке ткаиине. 15) Доба. 16) Гозба. 17) Носе буле. 19) Место у Србији. 20) Презиме француског маршала, сарадника Наполеоиа I. 22) Шум воде. 23) Име једног етарог турског паше. 25) Благајна. 26) Стовариште. 28) Чамац за рибарење и спорт на мору. 29) Врста варива.

ПИТАЊА 1 — Да ли су српски краљеви ковали златне нерпере? 2 — Да ли је постојао град Пирлитор?.

Одговор на „ПЛАНИНАРИ 4 * И Мира и Мића стигли су иа врх истовремено! Ни|е, наиме •меродавна дуисина пута, него висинска разлика, а ана је иста и за Мићу и за Мнру. Пошто се обојица за минут попну 5 метара више, јасно је да ће на врх стићи у исто време. Одговор на „ЧЕТИРИ СЕДМИЦЕ" Ево, како ,,простом" аритметичком операцијом, са четири 7 можемо да добијемо: .100: 7 7 X =100 ,7 ,7 Занета у имениоцу значи децималу (0,7). 7 0,7=—

Па бисмо, према томе, цео задаии разломак могли овако написати: 70 70 -X7 7 што је ието као 10X^0, а то је 100. Као што се види. можемо место седмице узети ма коју другу цифру. Одговор на „СПОРТСКИ ПРОБЛЕМ" На утакмици је учествовало: 2 аероилана, 3 аутомобила и 2 моторна чамца. Они су сви екупа за одређено време прешли 1060 км ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Ваздух прелази у течно стање при атмосферском притиску од 40 атмосфера или ири температури од минус 141 степен. 2 — Обичај да се куца у дрво да се не „урекне" потиче из прастарих дана када су многа дрвета сматрана као света (маслина, имела итд.), па је куцање у дрво означавало позивање божанства. 3 — Мерење осетљивости чула укуса зове се' густометрија. Ово се мерење вртии на тај начин што се материја која се испитује растопи и пронађе најтежи раствор. који |ош има укус материје која се испитује. Што је раетвор тањи, то је укуе те материје јачи.

4 — Крокодили се једу и нет-си урођеиици у Крајевима где има крокодила чак ематрају да је меео од крокодила изваиредно укусио. 5 — По једиој на.јновијој: статистици чист прираштај човечанства износи дневио око 100.000 душа. 6 — Име славнога лажова Миихаузеиа који се ематра као највећи лажов на свету, није измишљено. Барон Минхаузен је заиста ггостојао и лсивео је од 1720 до 1797 г. 7 — Купање (ради забаве)^у мору није тако старог порекла.. За то> имамо да захвалимо царици Евтевији, жени фраицуског цара Нагхолеона III која је у Дијеиу „лансирала" моду куиања у мору 8— Кад би мишићи људског тела сразмерно расиолагали истом снагом као муекули једног скакавца, човек би у свега 500 скокова могао да стигне до Ниига. 9 — Београд је иајпре био село и звао се Сингидунум. За град је ироглашен за време владавиие Септима Севера, који је владао од 193 до 211 године. 10 — Хришћани су се раније служили поред хришћанске и разним другим ерама за бројење година. Данас једино јерменски хришћани броје године од 551, а Копти и Етиопљани хришћани имају још и тако звану Диоклециаиову или мученичку еру, кој^а почиње од даиа ступања иа престо цара Диоклециана. Ова ера била је равије раширена и међу другим хришћанским народима, док је ера Од рођења Христовог није сасвим потисла. 11 — Чиоде еу поетојале јонз у бронзано' доба, дакле пре три и по хиљаде година. 12 — Рачуиа се да човек изговара дневно око 25.000 речи. А то је половииа једиог романа осредње величине. 13 — Четкнцу за зубе имали су и стари Римљани. Четкице из XIV века биле су изванредно лепо укратиене. 14 — Да. би могао нормално да живи човеку је потребно два литра воде диевно. 15 —Гвожђе „колмајз" којим се данас дотерује (ондулира) коса измишљено је у француској и то 1872 год. 16 — Један научиик измерио је једну већу паучину. Коици те паучине били су дугачки 6.396 метара, док .је цела паучина тежила свега 64 милиграма. 17 — Птичија срца куцају нај ; брже. Код иек-их птица срце у минуту закуца и по седам стотина пута 18 — Сладолед, или нешто што је личило на данашњи сладолед, први пут се појавио у Тоскани, у Италији и то у XVI веку. Тврди се да му је творац био неки Бернардо Буонталенти. Када је Катарина Медичи постала с{>раицуска краљица сладолед |е постао популаран у свима француеким градовима. одакле је прешао у друге земље. 19 — Рачуна се да је од 942 г. до данас ископано око 35.000 тона злата, што претставља вредност 1.200 милијарди динара. 20 — Прва дописиа карта пуштена је у саобраћај у Вечу и то тачно 22 новембра 1869 године. Према томе види ее да еу поштанске дописне карте „еаевим младе". РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Хоризонтално: 1) Бамберг. 6) Да 7) Рало. 9) Аиету. 10) Миг. 11) Мито. 12) Кеба. 13) Илић. 16) Вири 18) Низ. 19) Пирит. 20) Гоби. 2.1); Награда. Вертикално: 1) Бани. 2) Мото. 3) Ер. 4) Раме. 5) Глиб. 6) Дампинг 8) Огадити. 14) Лион. 15) Изба. 16) Виза. 17) Рита.