Коло

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВ«

У ВОЗУ Господин (вади табакеру из џепа)" — Дозвољавате ли, лспођо да запалим дигарету? Дама: — Само изволте. Понашајте се као код своје куће... Господпн је жалосно вратио табакеру у џеп. КОД ЗУБНОГ ЛЕКАРА Неки падијент зазвонио на вратима зубног лекара. Олужввка му саопштила да лекар није код куће. — Ах, тако, захваљујем! А када опет неће бити код •куће? заиитао је нацијент. УЧТИВОСТ Мали, пуначак, добро обучен господин срео на пустој глици неког младића у поцепаном прљавом оделу, високог, мшкног као џии. — Опростите, господине, — скрушено је скинуо шепгар младић, — да ли бисте били љубазии да уделите сиромаху неколико стотинарки, сиромаху који при себи нема ништа, осим добро напуњеног револвера. ДОСЕТЉИВ ЧОВЕК Господин Пера седи у кафани и наручио пиво. Прилази му други келнер и јавља му да га неко зове на телефон. Бојећи се да неко не попије љегово пиво, док буде телефопнрао, г. Пера је написао на парчету хартије: „Пљунуо сам у ово ниво" и оставио цедуљицу поред кригле. Кад се вратно, нашао је на цедуљици написано туђом руком: „И ја!" У СУДУ Судија: — Где сте се ви налазили када је оптужени _,".палио први метак? Сведок; — Отприлике три метра далеко од љега. Судија: — А кад је опалио други пут. Сведок: — Па, могао сам се иалазити на растојаљу од 100—150 метара.

— А да ли, господине докторе, човек може да живи без слепог црева? — Ви можете, али ми лекари не можемо!

Кад ]е човек каваљеџ онда нема преплека

Замисли, кладио сам се на коња који је посио број 5, трке су биле б јуна, ја станујем у кући чији је број 5,. на петом спрату, дошао сам на трке фијакером бр. 5 а ставио лам на коња пет стотина динара ... — И, добио си? .&• Коњ је стигао пети!