Коло

1?»ж>ндар мог е

НЕДЕЉА, 19 ЈУЛИ. Мали Жикица сео ујкици (нашем инспектору из комшипука) у крипо и пред свима га пита: — Ујко, јеп' истина да имаш рђаву косу? Ујка се забезекнуо: — Шта ти пада на памет. Како си дошао иа то питање? — Па тата је јуче казао да на твојој глави нема ниједне длаке поштене... ПОНЕДЕЉАК, 20 ЈУЛИ. Сепесиноћ две комшинице поред комшије. Метнуле га у средину, и тек ће једна од њих, госпа Дана запитати шеретски: — Је п' те госн' комшија? Кога више волите, мене или Олгу? — Па како да вам кажем... Питање је тешко — узео шеретски да врда иомшија — и не могу да вам одговорим! — Зашто не можете? — Не могу зато што нећу да увредим госпа Дану! УТОРАК, 21 ЈУЛИ. Пита комшију, ономад, пред палатом „Албаније" неки човек: — Докле може човек да види ако се попне на врх ове грађевине? — Па, око милион ипо километара! — Ама, да не претерујете? — Јок, брате. Можете да видите сунце, а распитајте се копико је сунце удаљено од земље, па ћете да видите да сам вам мапо казао! СРЕДА, 22 ЈУЛИ. Гужва у возу, прича комшија. — Један дебељко се раширио на седишту у купеу, а до себе на празном месту метнуо своју кожну торбу. Питам га ја је ли слободно место, а видео сам кад је метнуо та-

Нови салонски »мезимци«

— Је ли, госпоја, па зар ми нисте еоворили да држим свињац далско од куће, због кигијене, а ти сад 'вако?

шну, кад он, ни пет ни шест, рече: „Заузето... Ту ташну је оставио један мој пријатељ, који је још на перону". Ништа! Причекао ја док није

воз кренуо, а кад је кренуо, ]а зграбих ону кожну торбу и бацих је кроз прозор. Дебељко скрчи као опарен и чисто дрекну: „Шта радите то? Ни-

шта! Сматрам за дужност да вратим вашем пријатељу ташну. Кад је већ остао нека бар дође до своје торбе!... И лепо седох поред дебељка... ЧЕТВРТАК, 23 ЈУЛИ. Бануо, пре неки дан један што проси, у стан госпа комшинице и никако неће да оде. Чека да му удепи ноји динар. Госпа комшиница се наљутила: — Рекла сам вам већ да идете... Нисам ја Народа банка и недам вам ништа... — Апи, мопим вас ... ! Окупио онај. — Чујете пи шта вам кажем. Ако се одмах не изгубите позваћу мужа! Како то чу онај се насмеја: — Та, оставите, то ... Познајем већ тога. То је онај што ми је јуче рекао: „Ако се одмах не торњаш позваћу своју жену!" ПЕТАК, 24 ЈУЛИ. Слушам пре неки рдао овај разговор у комшилуку: — Је ли ваш муж већ оздравио? — Јесте! Хвала Богу! — Па што не долачи на дужност? — Не допази зато што му је остало доста лекова, па, хоће, знате, да их попије да се не баце... СУБОТА, 25 ЈУЛИ. Синоћ, под нашом липом у башти, седимо и водимо оне наше комшиске невезане разговоре. Одједном ће онај суппент рећи: — Замислите, сањам ноћас, као да седим у једном ресторану и једем... Поједем супу, па печење, па сапату, па колаче и воће, и тек тада приметим да немам новаца при себи... — Па шта учинисте? — запита номшија. — Пробудио сам се! — Е, баш сте неки — уздахну комшија — могли сте баш да попијете и кафу ... М-ћ.

•»одошмодмгму* ХУНСКО ГРОБЉЕ ОТКРИВЕНО У МАЂАРСКОЈ У близини Сегедина мађарски археолози недавно су ископали једно старо гробље које потиче вероватно из иетог века после Христа. Према пронађеним предметима у овим гробов!!ма, закључује ее да је то гробље старих Хуиа, које ће пружити науци иотпуно нове податке о културном стању за владе краља Атиле. Један од најинтересантнијих гробова који су пронађени јесте гроб једне жене, која је била висока метар и 78 сантиметара и која је, судећи по скупоценом накиту наћеном крај њеног костура, била жена неког од великих иоглавица хунеких, можда чак и Атилина. МИКРОСКОП КОЈИ ПОВЕЋАВА 90.000 ПУТА Немачки научник др. Нал, конструисао је нов тип супермикроскопа, чија се сочива пе саетоје из магнетских, већ из електричних поља. Ово постројен.е ради с напором од 40.000 до 50.000 волти. Постројење ннје сложеније од постројеља за Рентгенове снимке, које ради са истим напоном. Помоћу овог супермагнета постиже се 5.000-струко иовећање, које се затнм оптичким путем може проширити у ,90.000-струко

повећање. Примера ради треба навести да се на снимцима рађеним помоћу овог супермагнета могу јаспо разазнатн делићи који су један од другог удаљени мање од 15,000.000-ог дела милиметра. Ново постројење употребљаваће се првенствено за бактериолошка исни•гивања. БАСНОСЛОВНО БОГАТСТВО У КУТИЈАМА КОНЗЕРВИ Баснословно богатство које се састоји од златних нолуга, златног новца и праха, дијаманата и слонове кости, а које се цени на осамдесет милиона динара налази се затворено у кутијама конзерви и закопано негде у прашумама Родезије. То благо је припадало зулукаферском владару Лобенгули који је основао државу Матабеле, а који је благо склонио кад је године 1892 био побеђен у борби са енглеском војском. Његов тадаљи „секретар" 1,1 оп Џе* кобо испричао је како је благо сакривено. Кад је црни владар видео да ће бити побеђен, наредио је да се његова гомила слоноваче и злата, коју је он у току свога дугогодишњег владаља скупио, упакује у кутије од конзерви и нренесе у прашуму. Он сам одвео је групу која је носила благо и у којој је био Џекобс, четири урођенвка чиновиика и четрнаест носача из племена Матабеле. Носачи су ископали јаме у које су закопане конзерве е благом. , . г~< ~

После повратка Лобенгула је наредио да се убију свих четрнаест носача. Ратници су их копљима изболи. Џекобс је причао да је раније каткад ноћу добивао од владара заповест да његово тело нрекрије комадима злата, тако да је овај црначки поглавица на свом лежишту личио на фараона у гробници. Џекобс се доцније није могао сетити места на коме је било закоиано благо, тако да су сва истраживања остала без успеха. После њега кретао је читав пиз експедиција у прашуму да нађе место где се налази ово закопано благо, али се свака вратила без успеха. Тако и данас Лобенгулине конзсрве мирпо ночивају негде под земллм афричке нрашуме. ПОШТАНСКА МАРКА СТАРА ЈЕ СВЕГА СТО ГОДИНА На дан 10 јануара 1840 године пуштена је у промет прва поштанска марка. Сматра се да је поштанску марку, оваква каква је даиас, измислио Роналд Хнл, који је дошао на идеју да треба унапред наплатити цену за транспорт писама, с тим да се на писмо залепи мала етикета у виду данашн.е поштанске марке, као нека врста потврде да је пренос нисма унанред плаћен. У прво време пуштене су у нромет коверте на којима су биле марке већ наштамнаие, а тек касннје марке су ее штамиале посебно и лениле на коВеРТв. .>

РЕИЕРТОАР УМЕТНИЧКОГ ПОЗОРИШТА Лепсње поаоршине тре НА КАЛЕМЕ ГДАНУ~| РЕПЕРТОАР: НЕДЕЉА, 2« ЈУЛА: „Саи летње поћи" (у 18 часова) УТОРАК, 28 ЈУЈ1А: „Прело на селу" (у 18 часова) ЧЕТВРТАК, а§ ЈУЛА: „Сеоска лола" (премијера — у 18 чаеова! ПЕТАК, 31 ЈУЛА: „Ивкова слава" (у 18 часова) НЕДЕЉА, 2 АВГУСТА: „Сеоска лола" (реприза — у 18 часова) Улазнице се добијају свакога даиа од 8 до 34 часова у парфимерији до биоскопа „Двор" („Колосеум"), Теразије 38 — а по подие од 15 часова на улазу у гледалиште на Калемегдану. — Недељом целога дана на КалемегдЈ\ну. Главни уредник Мирослан Стевановић * Уредник Мића Димитријевић * За фогографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобапев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25 -010 * Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић * Администрација Дечанска 31, Веоград. Тел. 24-001 —10; штамиа ДПтампарија Београд" А. Д., Дечанска 31« Тромесечна претплата 58.— Дии.