Коло

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У Г0Т0В7

•— Нв моги да се сетим ко сте ви? — Како, госпођо? Па ја сам онај млациН који вам је пре седам година изјавио да бев м може да живи!

'— Хвала Вогу само да иису дали гол! г— Ово више вреди од гола!

— Марија, немојт« заборавитп да с« )ај* џорају оставити на хладном месту. г— Добро, госпођо, реНи ћу то кокошки!

— Пази, молим те, цвет два дииара! А, баџ М може да се једе...

— Плашиш ли се, драги, од помисли кад гледаш овако како смо мајушна бића и овож светском чиди. ■— Јок! Више се плашим тебе!

— Зашто носите два пара наочари} — Зато што ми је лекар казао до саж Ф кратковид и далековид.

— Ви ме сматрате за пијаницу? — Боже сачувај. Али вад бих ја случајно био флаша коњака, не биг се усудио да останем; сам у соби са вама. *

— Дакле, шта знате о седам римских краљева? — Сва седморица су мртви, госнодине проФесоре. * — Гоопођа каже да није код куће. — Врло добро. Онда јој редите да сам и ја казао да нисам био ту. * — Заиста је штета што не можете да докажете свој алиби. Гледајте да се сетите, да ли вас је у време иавршења дела когод видео. ■— На моју срећу нико.

ЖЕНЕ СУ Т1АМЕТНИЈЕ У нашем друштву, у коме је био и Шопенхауер, раЛ« вила се дискусија о томе ко је паметнији: мушкарцн или женв. Најзад замолише Шопенхауера да он пресуди. — Жене ог паметније, јер се удају за мушкарце, а чу шкарци узимају жене! смешећи се одговорио је славни фи-> лозоф. * — Госнодипе Јовановићу, девојка која је код вас дужв времена радила, хоће да ступи код мене. Рецитв ми модик вас искреио: „је ли и она била поштена?" — Па шта да вам кажем. Баш пред њен одлавак послао сам је са једним рачуном код вас, али још до данао ми 1 није новац донела. *