Коло

2

1?ажшт мога коми« ј©

— А, поспе? — завапио грешник. — А, поспе ћете се навикнути на то... И, прича нам то грешник, па каже да се доиста навикнуо...

ЧЕТВРТАК, 8 ОКТОБРА — Данас ме један трговац осповио, кад сам ушпа у радњу, с „Добар дан, госпођице!" — хвали се госпа комшиница синоћ, кад комшија упаде: — Па зато што не верује човек да се нашао неко ко би и тебе узео за жену ...

СУБОТА, 10 ОКТОБАР

Био комшија опет 0 У суду и спушао неко рочиште. Један тужио свог газду ^ чијом је кривицом <1 ' Д изгубио ногу. Усред А Ј И суђења газда га пи- ГТ771 ј гЦ тао: " )/Уч гЧ— Како то тра- * ^ жиш 100.000 за једну ногу. Миспиш ваљда да сам милионар. — Па него колико да тражим. Или, ви газда мислите да сам ја стонога...

М—к

НЕДЕЉА, 4 ОКТОБАР јх Узео јуче гос'н <^\ ком шија да похвам кУ а. пи ' едног наш ег су/<0\ V се да што се млад опЖЧг/ V женио, па му пред чђи. ]:Г/ ( свима казао: Л- /V~ Видиш, пријаП тељу ' да в Р еди бити ожењен... Ето, откакз си се оженио на оделу су ти сва дугмета на броју... — Па јест, овај — узврдао се мпадожења — није поше. А, што се тиче дугмета, жена ме још прве недеље брака научипа да их сам пришивам...

ПОНЕДЕЉАК, 5 ОКТОБАР , Био комшија, пре * ,|еки дан ' с неким 1\1 & \(Г //I :војим пријатељем, V/55Ј5)1|\ I Г~ "сзнатим рђзвим м г\>Л 1 ллатишом, код кроI \* ј Ј јача. Правио му дру||| I Ј\ штво док овај погајЈТХ— ^ ао да му саши ' е одело. Кад су изишли од кројача, комшија га сасвим озбиљно питао: — Па што се толико ценкаш с шнајдером кад ионако му нећеш платити? — Па, ценкам се баш зато... Да мање човек штетује...

УТОРАК, 6 ОКТОБРА — С тобом човек „■'Ж не може да изиђе на к Р а Ј — пребацује < -С С М к) гос'н комшија сиII \ н °ћ> госпа комшиЈЧ а />ј I \. ници. — Све ти I 8 |-ј I)I I јк знаш најбоље! I уЈјЈЈјЈ. Ј ЈЖ — Е, вараш се. Има нешто што не знам! — Е?! Баш бих вопео да знам шта 1е то. — Не знам, например, зашто сам се уопште удала за тебе.

СРЕДА,7 ОКТОБРА Био Један наш суТг сед код врачаре. /«71/К/ Гпедапа му у дпан ЛШ И рекпа му: <А V Ш г\ ~ Ви ћете V 6 / 3 " ^>7 /"0 I но оженити - ^ бра " /п I • ку кетв бити под чЈ I г\\ папучом. Жена ће вас мучити и кињиги све до ваше четрдесет и осме године живота, а поспе...

ПЕТАК, 9 ОКТОБАР

Седимо у башти. г Огрнули „иберцигере", а гос'н комшија А јх увио крста у госпа (ЈУј) л ХЛ) комшиницину вуне- Д?ГП ' ну мараму, паузеода [^(МЛ нам прича. За мотив I узео нешто из сво- ^ ' јих мпадихдана кад је био почео каријеру као глумац неког путујућег позоришта, па после дигао руке и отишао у чиновнике. — Напустио сам позориште зато што су ме извиждали... И, можда га не бих напустио да ми мој управник није поставио питање канва је разлика између мене и његовог кученцета Кастора. Нисам умео да му одговорим, а онда ми он рекао: „Видиш... И теби и њему звижде... Исте сте судбине. Само њему звижде кад га позивају а теби кад треба да бежиш..." И, ето побегао сам ...

Заузето !

— Слушајте ви, господине. Пе може плекорсда. Ћзволите стати на по следње место ... пошто сте сад дошли ... — Па ја сам хтео, али на том последњем месту један већ стоји...

ЛЕДЕНО ОСТРВО Ледени брегови који пливају у областн поларних мора могу достићн занста џиновске димензије така да личе на права острва. Највсћи досад констатовани ледели брегови виђени оу у антарктичком региону. То је и сасвим разумљиво када се 8на да дуж обала Антарктичког копна постоје хиљадама километара дугачке ледене баријере које се дижу изнад океанске пучине као бели стрми видови високи и преко 100 метара. Откинути делови тих баријера или гле*ерски лед дају ледене брегове и еанте. У јужиом делу Атланског Океана Један такав ледени брег достизао је димензије као острва Брач, Хвар и Корчула ваједно. Ношен струјама и вомеран хладним антарктичким веН >овима. он се кретао према северу, ?опећи се постепено и стално мењају*Ги свој оСлик. Када је био вахваћен страховитом буром дизао се и спуштао из таласа, поломио пеколико бродова на које је наишао, и на крају распарчао се у вигае делова. При томг су парочито настрадалп бродовп ловапа и неке веће једрењаче. Ледени брег имао је пеко време облик риповске потковице и у њега се увлачио једап пространи 8алив. Бродови су. непримећујући то, упловили у овај аалпв мислећи да се Крећу између два ледена брега. Када је примећена грешка. све је било доцкан, и ггриликом једиог бродолома у опом

леденом заливу утопило се преко 200 људи. У граничном делу Антарктичког и Атланског Океана џиновски ледени брегови нарочнто су многобројни. Како ова област нема неки нарочито развијен номорски саобраћај, они нису тако опасни као ледени брегови у западиом делу Атланског Океапа. ЗЕМЉА БЕЗ СТАРИХ ДЕВОЈАКА Иако је последњих година више Евроиљана успело да продре у Тибет и да га упозна, ова земља скрива још увек мпого чега непозпатог и чуднога за наш свет. Пре извесног времена нешто више сазнало се о тибетанској жени, о н.еним обичајима и наравима, благодарећи једној рођеној Тибетанки која је написала књигу о Тибету. То је гђа Рин-Чен-Ла-Мо, која се удала за једног Европљанина и недавно издала књнгу под иасловом „Ми, Тибетанци". Поред других занпмљивих стварн које се из ове књиге могу сазнати о наравима овог тако мало позиатог света јесте и та да на Тибету нема старих девојака. „Сем калуђерица, пише гђа Гин-ЧенЛа-Мо, у Тибету нема жена које остају неудате. Свака Тибетанка мора да се уда. То је пре свега њен животни циљ, то је затим и друштвени закон. И неминовно свака пађе мужа или јој га нађе породица. Наш идеал женске лепоте доста се разликује од европског. Европске лепотице не би се допале у Тпбету. За наш укус, па нример, нос европске жене сувише је велики а пи уши нису довољно ма^е. Очи немају потребан женски израз, сувише су дубоко усађене а обрве сувише падају у очи."

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ПРВЕ ПЛАТИНСКЕ ЛИСИЦЕ Навршило се десет година откако је на једној фарми сребрних лисица у Норвешкој дошао на свет лисац „Монс",-који се разликовао од све своје „браће и сестара" по томе што је место сребрнасте длаке његово крзно имало боју платине. Власник ове фарме, неки Евертсон, лродао је тада овог младог лисца аа 700 круна највећем норвешком одгајивачу сребрних лисица г. Кјајеру, који одмах одлучи да овог лисца укрсти с другим лисицама. Међутим, и сам Фармер сматрао је да лисац „Монс" претставља пуку случајност, па се није много надао да ово укрштање може донети иеке значајније резултате. Али не мало се изнснадио г. Кјајер када је једнога дана видео да су младупци „Монсови", који је сам себи пронаигао лисицу и спарио се с њом, мали исту длаку као и њихов отац. Лисац „Монс" данас се цени на преко милиои 'норвешких круна. Само благодарећи њему сада има у Норвешкој прилнчан број платииских лисица, а крзпо платинасте боје сада иретставља скоро баснословно богатство. ГДЕ СЕ ЗЕМЉА НАЈВИШЕ ТРЕСЕ? Обичпо се мисли да јапанска острва пајвише пате од миогобројних и честих земљотреса. У ствари, Јапан није најнесп жојнији крај земл>ине кугле. У том погледу првенство припада земљи Чиле. Може се рећи да је у тој. земљи кора наше плапете непрестано у покрету. Паузе без земљотреса приличио су кратке. За последње три године забслежено је у Сантјагу 134 потреса, а у области Косимбо 150. Страховитих земЛ )0треса било је У

тој земљи нарочито у деветнаестом веку, када је, поред осталих градова, и сама престоница такорећи била сравв.ена са земљом. Варош Арика, на југу Чилеа, била је почев од земљотреса од 1605 па лосад шест пута потпуно уништена. То је можда најмање безбедан град на свету. Окружавају га 40 ман.их и већих вулкана. Варош Мезилонес била је потпуио уништена 1877 једним страховитим земљотресом. А пошто се налази у врло опасном пределу где су земљотреси чести, више није била поновно подигнута. ДА ЛИ СЕ ПО НОСУ МОЖЕ ПОЗНАТИ МУЗИКАЛНОСТ? Сматра се да облнк ува стоји у некој вези с музикалним способностима људи, ма да то ннтање нико до данас на иаучној бази није испитао. Сада је, међутим, један француски научник обелоданно своје гледиште према коме и нос може да покаже да ли је једно лице музикалпо или не. До овога закључка он је дошао поЂле многих проучавања и опита, према чему на музикалне способности не уутиче толико облик целога носа него само његов доњп део. Довољпо је, по мишљењу овог научника, погледати тај део носа, на одмах утврдити да ли иеко има смисла за музику или ле. Преко тог дела носа, наиме, прелазе звучни -:таласи и стижу до бубие опне. Главви уредник Мирослап Стеванонић * Уреанак МиНа ДимитрЈсвић (иа путу) * За фотографије Алсксапдар Симић * Цртач Ћорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. 6р. 81. Телефон 25-010 * Власник а изп;шап: Српско изд^вачко предузеће А. Д. Јовап Тановић * Адмипистрација Дечаиска 31, Београд. Тел. 24-001—10: Штанпа „Штампарија Веоград" А. Д.. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58— дин.