Коло

ннспирисан по манастирима, ]единим склоништсЈма ликовне уметности до којих је могао доћи. Али, оно лкчно, уметниково, сирбво и непосредно, увек ум«тничко, ипак је остало. — За истинског поштоваоца народне уметности — каже на крају г. Предајевић, — за онога који би могао да и другима ово благо учини приступачним, уметнички живот незнаних народних уметника, о којима се толико писало и о којима се толико мало рекло, ова област и даље остаје драгоцено врело, откровење неслућених уметничких доживљаја. И нема разлога да се овај посао, »егде започињан, али никад довођен до краја, настави с пуном преданошћу и љубављу ...

Пеколико занимљивпх прсдмста из кптмичке абипке г. Предајсвића.

Људи пишу велике, дебеле књиге о народној уметности. Декоративни сликари узимају најкарактеристичније мотиве и стилизују их. Издају се томвови репродукција из свих области народне ликовне уметности, додуше на врло рђавој хартији, али то ипак не смета да српске народне шаре остану ремек-дела орнаментике. Међутим, иако је доста урађено на овом пољу, остаје још много загонетних, невероватно занимљивих појава у вековном делању незнаних народних уметника. И док се у сликарским школама и школама за примењену уметност проучавају стилизације мотива из народне ликовне уметности, људи залазе по удаљеним паланкама, по забаченим селима и засеоцима и на самом извору, готово непосредно из руку уметникових, прикупљају разноврсне украсне предмете, понекад из свакодневне употребе, на којима је незнани уметник, у тренутку надахнућа, често невешто, али увек с љубављу, низао шаре, набацивао боје у чудесном сплету. Један сеоски учитељ провео је готово ц©о век прикупљајући ускршња јаја. Провео је десетине година у овом великом послу. И скупио ]'е неколико хиљада комада. Истовремено, радио је без предаха у копирању безмерног мноштва мотива. Нажалост, годинама су се водили преговори са Етнографским музејом и збирка је, добрим делом, упропашћена... Али други су и даље радили. Путовали, скупљали, прецртавали мотиве. Тако је г. Владимир Предајевић, чију смо збирку разгледали, успео да прикупи велики број предмета у којима се незнани народни уметник многоструко огледао готово у свим гранама ликовних уметности. — Путујући по Србији — прича нам г. Предајевић, — био сам задивљен мноштвом уметничких мотива у многим ситним стварчицама на које се такорећи и не обра-

ћа пажња. У исто враме, баш ме је и зачудило што се тим стварчицама, можда зато што одмах не падају у очи, не придаје рва важност гг што на овом пољу још немамо неког систематског рада. Г. Предајевић је у току својих путовања нарочито поклонио пажњу сеоским надгробним споменицима. Успео је да начини неколико копија наивних, али лепо резаних ликова са споменика, с ванредним односом боја и занимљивом симболиком. Ових надгробних споменика има доста по свим селима Шумадије, али се још нико није подуже задржао на њима у својим етнографско-уметничким проучавањима. — Судећи по неким карактеристичким појединостима — каже г. Предајевић, — мислим да је незнани народни уметник претрпео овде утицај византиске уметности, који се, као што се из овога види, и до данас очувао у стварању народног уметника. Али ту има и нечег непосредног, присног и топлог што зрачи из ових укочених форми. Има мвого притајене сете за умрлим бићима, којој је дат прави уметнички облик. Врло }е лепа и керамичка збирка г. Предајевића. На крчазима,

чутурицама свакидашњих, али често и необичних облика, народни уметник је показао своје велико знање у орнаментици и у склопу боја, као и у самом обликовању предмета. Привлачи пажњу један земљани лав, прави романски лав, кога је г. Предајевић купио далеко од жаришта из којих је зрачио романски утицај, негде око Трстеника... У малом гниленом коњу, израђеном с пажњом, врло честом предмету на вашарима по унутрашњости, незнани народни уметкик је дооазио сву своју љубав према верном другу оа црних ораница. И ту љубав није сакрило ни примитивно схватање анатомије ни наивно постављање пропорција. Вредно је разгледати и копије ванредних мотива са свадбених оандука, широких потеза и распеваног колорита, дивне орнаментике са обрамица, тикава за воду, колевки, левчи на колима, и многих других ствари, присно везаних за свакодневне потребе народ ног уметника. Разуме се, и ту св може потражити утицај из туђине. И ту има многих мотива чијом је лепотом незнани уметник био

Рсзани камепи ликови па надгробним споменицима у Шумадији одлчкт ес парочито укусннм лепим кплоритпм. Прва копија (горс) претставља дсвојчицу а друга одраслу жепу.