Коло

VI СјЈАЧлМУ "' служе се ситни слаткишн. Само онај ко је био у Јапану позван на чај, може да схвати разноликост послуживаШТА ЈАПАНЦИ ЈЕДУ ња и да осети колико је то уживање.

апанпи су у својим дневним обеднма врло штедљиви и скромни. На Далеком Истоку пиринач сачкњава главну исхрану целокупног становништва. Код њих за ручак пирииач је увек главно јело, док је месо и поврће споредно, и сматра се само као додатак. Ипак, не може се рећи да је пиринач претежно јапапско јело, јер га и други источии народи употребљаваЈу у истој мери као и Јапанци. Као национално јело које само Јаианци употребљавају, јесу једна врста резанаца који се зову соба и слични су италијанским макаронима. За ово јело постоје у свим већим градовима ове земље тако звапи соба-ресторани, у којима се, чак и жене могу храиити, и то без пратње. Ово традиционално јело изискује велику вештину, јер су резанци дугачки 60 сантиметара. Најпре се подигну да слободпо висе па Једној обичној шипци, па се онда спусте у једпу шољицу у којој се налази талог од соје и без скидања стављају се у уста. То мора да се ради пажљиво и брзо. Од увек је Јапанац волео рибу. У нарочитим дапима шаран има своју велику вредност. Припремање рнба скопчано је са церемонијом која је само љима својствена. За сиромашпије становништво постоје такође у већим градовима „Одеп"ресторани, који ово нациоиално јело јевтиио спремају, У друштвима, при чају, гости се послужују у в.рло малим иољццама, лепо украшевим. Уз чај %

ТЕЛО ЗРАЧИ ЕНЕРГИЈУ КАО ЛАМПА ОД 40 ВАТИ Научници су дошли до закључка да људско тело за један дан изгуби зрачењем око половину своје топлотне енергије, зрачећи равпомерно приближно као једна сијалица од 40 вати. Познато је да свако тело топлије од околине у којој се иалази зрачи своју енергију било у облику топлоте (инфрацрвени зраци), било, ако је довољно загрејано, у облику светлости (видљиви зраци). Како људско тело има малу топлоту, његово је зрачење инфрацрвено, невидљпво, а његово место у спектру је негде између најкраћих радиоталаса и најдужих видљивих црвених зракова. НИКОТИН — ЛЕК ПРОТИВ ЛЕПРЕ ЈГепра, једпа од најстрашпијих болести за које зна човечанство, и сада још увек господари над беспомоћиим светом; лек против ње ни данас још није пронађен. Најпозиатији научнпци — лекари у свим земљама труде се да пронађу њен узрок, али још- увек без видног успеха. Међутим, недавно је на једиом конгресу лекара један француски лекар изнео да је никотии ефикасан лек против лепре. Овај лекар је дуго година у тропским крајевима проучавао појаву лепре и дошао наЈзад до закључка да је никотин доеада најбоље сретство за сузбијање и лечење ове болестн.

ПРОНАЂЕНА ЈЕ БЕЛА ЖИРАФА Италијански професор Марели, један од директора Римског природноисторирког музеја, који је дуже времена боравно у Централној Африци, пронашао је тамо читаву једну породицу белих жирафа. Као доказ да су њетови наводи тачни, професор Марели донео је низ фотографија белих жирафа, за које до сада нико није знао да постоје. ДОБИЈАЊЕ ЗЛАТА ИЗ МОРСКЕ ВОДЕ Члан јаианског научног ннститута др. Хироши Сузуки изјавио је на једној конференцији Јапанских иаучника да му је пошло за руком да пронађе начин за добијање магнезиума, злата и сребра из морске воде. За рационално искоришћавање овог његовог проналаска већ је нодигнута у Мизакиу, у Јапану. једна велика фабрика. Ова фабрика у прво време вадиће из морске воде само магнезиум, а доцније бром, сребро и злато. Др. Сузуки тврди да сва мора на свету садрже у себи количину злата у вредности од око 10 милиона јена. ЧОВЕК КОЈИ СПАВА НА ВОДИ Два дечака која су се купала у једном од многобројних финских језера, спазила су одједном неког човека који је неномично лежао на води. Дечаци су мислили да је то леш неког дављеника и отрчали су у оближњу полициску станицу да то пријаве. Неколико полицајаца пошло је, заједпо с лекаром, до језера, сви су сели у чамац и убрзо су пронашли „утопљеника". Он ја и даље лежао непомично на леђима,

а када су му нришли ближе видели су да дише. Полицајци су овог човека, који је опавао дибоким сном пливајући на води, једва пробудили и одвели на саслушање где је он изјавио да лети сваког дана оде после ручка на језеро, скине се. извали на воду и отснава неколшсо сати. НАЈВИША КУЂА НА СВЕТУ Највшпа кућа на свету јесте једпа. кућа од камена која се налази на 5.486 метара висине, на планинском венцу Хималаје. У овој кући стално жцве четири до пет урођеника којк врше дужиост осматрача и царинских органа. На овој висини ваздух има за половипу мање кисеопика но ваздуЈ непосредио над морском поврншном Досада је утврђено да су сви урођеници који су живели у овој кући, односно на такој великој висини, дочекалг врло дубоку староот. ВОДА ПРОБИЈА ЧЕЛИК Најновији експерименти су показали да и дебели блокови челика могу врло лако и за врло кратко време да се секу употребом најпроотијег и најневероватнијег инструмента: млаза воде. Наравно ле простим већ необично силним дајући води брзину од скоро хиљаду метара у секунди односно 3.600 километара на час. Главпи уредшзд Мирослав ЕтгвановиН (иа путу) * Урсдник МиНа Димитријеви!) * За фотографи]е Ллексаодар Сииић * Цртач Ћорђе ЛоОачев * Уредништво Поенкареова ул. бр 31. Телефов 25-010 * Власник и издавач: Орпско издавачко предузеће А. Д. Јопап Тпповић * Администрација Дечанска 31. Веоград. Тел. 24-001—10: штампа „Штампарија Веоград" А. Д.. Дечанска 81, Тромесечна претплата 58,— дин.

1?ЈУ%К'!1Да1> М013

НЕДЕЉА, 25 ОКТОБАР. Опет комшија прича: — Ономад сам био на ручку код свог кума. И док смо ручапи његова пудпица стапно се пропињапа на мене и пајапа. То ми било непријатно, тим више што никада дотпе није топико пајапа на мене. Најзад се сврши ручак и куца престадв да кидише на мене. Уграбих прилику да питам моје мало кумче, домаћинову ћеркицу, зашто се куца окомипа на мене, и она ми безазпено објасни: — Знате, тањир из којег сте јепи био куцин, па је зато пајала...

ПОНЕДЕЉАК, 26

ОКТОБАР. Био комшчја и прекјуче у суду, па нам прича шта је неком рочинеком га су-

. Како је то моVI? ' ~ ~ гуће да незнате име своје рођене жене? — згражава се суДија. — Па врпо просто, господине судијо. Првих десет година звао сам је увек „душо". Других десет година звао сам је: „жено" а трећих десет година звао сам је „бабо", и онда није чудо што сам јој заборавио име...

Укрштени разговори

СРЕДА, 28 ОКТОБАР.

Причао сам вам већ за спучај оног нашег суседа — грешника што месецима никако није могао да нађе неко упослење. Ономад га сретнем и питам га како је, јер видим да је расположен и звиждуће. — Хвала на питању госн' комшија, добро ми сад иде... Никад не идем пешке и пун сам пунцијат пара... — Та није могуће! Да нисте наследипи неког? — Не, добио сам место трамвајсног кондуктера...

ЧЕТВРТАК, 29 ОКТОБАР.

— Имам једног књиговођу — хвапи се наш сусед директор банке — кож је потпуно оседео у мојој служби ... — Па шта? — прекиде га комшија Ја имам једну дактипографкињу која је у мојој служби постала прво плава, па затим бринета, па онда црвенокоса, а од пре неки дан јој коса боје платина...

ПЕТАК, 30 ОКТОБАР.

Узео, ономад, наш сусед судија, да кри- * тикује једног свог новог писара у суду: — Никако нисам задовољан с вама мпадићу ... У свему сте невероватно спори. Реците ми, мо- ^ пим вас, има пи бар нечега у чему сте брзи? — Има, гссподине судија... Брзо се уморим кад радим...

СУБОТА, 31 ОКТОБАР.

Опет комшијин синчић добио у школи двојку, и то из веронауке. Код куће, пошто му извукпи уши, сав уплакан причао нам. Каже питао га професор: „Шта треба прво да урадимо да би нам греси бипи опроштени?" а он одговорио: — Знам. Прво треба да погрешимо! М-ћ

УТОРАК, 27 ОКТОБАР. Прича нам, синоћ, наш комшија ову сцену из трамваја: Кондуктер узео да упозори једног чичицу на ппатформи: — Овде је забрањено пушити! — То кажу и моји пријатељи! — узврати чичица добродушно и настави да пуши. — Ви ме, изгледа, не разумете како треба... Ја кажем да треба да престанете с пушењем. — То ми и мој пекар стално говори... Кондуктер изгубио стрпљење па се продера: — Ја вам забрањујем да пушите! — Ето, ето — узе да се вајка чичица — ви као она моја жена... Чим запапим она ми забрањује.

— Ама, то је попициско наређење! — изгубио већ стрпљење кондуктер, а не види да се чичица само прави пуд...

— Та, какво полициско наређење. То је она измислила... Куд би се попиција мешапа у њена поспа... У то трамвај стиже до станице где је чичица требало да сиђе...

!— Реч са три слова, а једе се пре или после ручка?! <— ЈV, црни Мито, зар си заборавио кад те уфатише за опај шверц?