Коло

12

Ј/

сп(1Х »ВЕЧИТОГ МЛАДОЖЕЊЕ«

//}иЈе, можда, случајност тто је . П Ј Трифковићевој „Избирачици" следовао Игњатовићев „Вечити младожења". Оба дела, примљена свесрдно од позоришие публике, имају додира и извесне присности: но времену у коме се њихове радње збивају: затим, по наравима и обичајима у војвођанској „нургерској" средини из друге половипе нрошлога века; и, иајзад, по интенцијама којима су се руководили редитељи, да оба дела, због њихове „наивности" без мало за цео век удаљена од сурове проблематичиости наше данашњице, учипе доступним, сценски занимљивим и свежим за позоришна прижељкивања данашње позоришне публшсе, разиородпе услед изукрштаних утицаја и „изама", којидт су је били преплавили књижевии разнојевићи у по-

дотле је „Вечити младожења", у спретноЈ и избирљивој драматизацији г. Алекс. Илића, при свом преображењу из онсежних поглавља романа у мозаик светлости и сепки рампе, уортачио више инвенција: најпре драматизаторову; затим редитељеву и сценографову; музичареву, балет-кореографову и костимеркину. Сви су се ујединили па заједничком послу, с врло интелигентиом, уметнички надахнутом радозналошћу за ефекат од приказа, у обланди смеле новотарије. Није искључено да их је, однекуд из присенка устрептале им маште, помалог пагризао сумњичаво питање: да ли ће публика слатко и лако „сварити" ту шарену ђакоиију, мало заслађену зашећереним бадемом бидермајерске љубави, мало засољену мелодраматиком старинске љубавне патетике и соци-

следњих двадесет година, пре данашњег катаклизма општесветског. Обе поменуте редитељске интенције биле су додирне у обликовању приказа једпог и другог дела; не кријући памеру о синтези говореног и певачког текста, уз оркеСтарски колорит и песме, редитељи су успели да поменута дела издигну изнад застареле сценске наивности, за коју су их везали „старовремски" писци, први као пага класични комедиограф, други као ромапописац. И док Је „Избирачица", иако слаба спагом свога текстовног и сценског стања, зиалачком умешношћу редител.а захватила домет позоришиог „новум"-а.

ПРВИ РОЂЕНДАН Рођендан ми је тек први мили татице мој, али већ чезне за тобом, млађани синчић твој. И мој бата Богу ое моли, свако вече кад пође спати, јер и он те жарко воли, и он сања о свом тати. Кад' ли ће доћи данак среће? Кад' ли ће дати драги Бог? Да сине једном сунце среће, да видим малог сина свог. Новембра 1042 год. Чачак Посвећепо ЈБубпши В. Таиасковићу, артиљер. капетану I класе у заробљеииштву

на патетика рецитатива. Тим пачипом би онаЈ главни, глумачки, део приказа био помакнут сасвим напред. Кад глумачки део овог драматизована Игњатовићева романа издвојимо од осталих његових компонената, — остаЈе нам у нрвом плану чисто позориште; глума, као главпи стожер овог ортачког уметничког посла. РежиЈа Гђе Дугалић, првакиње драмског апсамбла, инсистирала је на ефекту у хармонији комичиог и трагичног, истичући своЈе нарочито старање окв женског дела приказивачке екипе. Ово се само по Себи намеће кад се од цела утиска издвоЈе веома успела глумачка остварења Гђе Јевтић (Лула) и Гђице Радићеве (Катица), поред утаичаних креациЈа Гђе Душановић и Гђице Спиридоповић, као и дискретних гротески Гђица: Тодоровићеве, Секулићеве и Гошићеве. — У мушком ансамблу у тежишту радње пажњу публике Је до краЈа задржао Шамика Г. Милисављевића. И не без Јака разлога, Јер Је оваЈ глумац, иако млад, сасвим зрело, савесно и с приметном рутином моделисао онаЈ ћудљив, бојажљивопревртљив, детињаст, у основи беспомоћно и смешно-песрећан карактер размажена, по наслетству имућна љубавника, попут оног „с ким су увек били сви мужеви

добри и све жене часне*. НаЈтежи драмски део, у сенцИ" трагичног, истакли су у први план нриказа Г. г. Новаковић ж Душановић. Карактерне скице упечатљиво су донели Г. г. Гец, Васић и Николић. Момак Г. Глигоријевића, својом умереном и ублаженом карикатуром, био Је у сталном нрисном контакту са гледалиштем. Музика нашег истакнутог композитора Г. Христића, премда без виших претензија, час у врло озбиљноЈ, технички усклађеноЈ и нажљиво стилизованој оркс* старскоЈ концепциЈи, час у илустративном шаренилу ритмичких варијација и балетско-музичког дивертисмана, — дала Је делу одговарајућу тонску потку, урамивши га у штимунг доба у коме се радња догађа. Балетска имагинација Гђе Кирсанове, у складу са музичким настојањима Г. Христића, водећи рачуна о разонодном духу и жапру бидермајерског доба у ВоЈводини, пружила Је забаваи мозаик укусно повезаних кореографских детаља. Г. Денићева техничка опрема дела, по декорским нацртима г. Шербана, стилизовано сведена на Једноставне линиЈе, без поЈединости коЈе би грубо штрчале. Ј. ПАЛАВЕСТРА

ДАНАС ЈЕ ПРЕМИЈЕРА

»Централе за хумор«

авас пошодие прегставиће ^ ј св београдској публици, у великој дворани Коларчевог унив ерз игега, »Централа за хумор« београдских хумориста. За своју премијеру »Централа за хумор« припремила је изванредно раз'иолик и духовит програм који ће извести прваци престоничже сцене. Као новииу, ново позориште, које ће нвсумњиво освојити симпатије Београђана, уводи свој »тонжурнал« (недељни преглед) у живај речи и мртвој слици. На програму су поред популарне ваше Жанке, као Руже — Белопоточанке, Животић, као Краман — одаџија, Аце Цветковића и других и лепе музичке тачке, балет, затим другв соло тачке и Бранин скеч: »Да те олишам •..« На премијери ће гђа Злата Ђуиђенац, првакиња наше опере, извести с г. Миланом Тимотићем, нашим популарним тенором, дует из оперете Фраокита, затим сама от-

певаће арију из оперете »Весела удовица«. Судећи по огромном интереоовању публике за премијеру, Цен-

Гђа Злата Ђуиђепац трала ће морати да понови свој програм, већ на почетку идуће недеље.

Слава у Дому слепих девојака

Сцепа из I чипа „Вечитог младожење" — Шамика (г. Брапко Јовџповић) ц Соса удавача (г-ђии^а Љубица Секулић). (Снимци: А. Симић)

Јалних „паравоучепиЈа", нешто загорчану нелином трагичног у удесу трговца Софре, несрећне му кћери Катице, малерозне напуштенице Луле и, пре свих поменутих, Јадног Шамике Кирића, „вечитог младожење"?. Да ли ће издашан удео оркестарске партитуре, уз хорске уломке иза сцене и Једне ариЈе-тугованке, поред убачених сновиђсња, која су импресионирала екрански, — да ли ће тај „синтетички театер" с успехом привести „Вечитог младожењу" олтару срца, осећања и реакциЈе задовољства у гледалишту? Први приказ дела, међутим — и други ноготову, — отклонили су оно сумњичаво питање, како код монтера дела, тако и код понеког нарочитог сладокусца у гледалишту. Публика је реаговала радозналошћу и живим интересовањем за оваЈ занимЉиви сусрет разиих уметиичких дражи рампе. ЗаЈеднички посао, засновап на другарским уступцима, споразумевању и доиуњавању, учинио Је „Вечитог младожењу" пријатном разонодом, изнад баналног облика и вида какве Јевтине сензације. Сноразумно употпуњавање, ради сигурпијег успеха заокружене целине, било Је толико присно и неразлучно. да ниЈе било лако открити граничне линије, везе и споЈнице између поЈединих елемепата номоћу коЈих Је оваЈ приказ остварен. Нублика Је са задовол*ством прелетала варијанте утисака: жива конверзациЈа у обланди љубавне и љубавничке хумореске; испренлитање комичног са трагичним. и обрнуто; мелодрамски диалози, илустровани или тумачепи оркестарским шарањима; драмски сукоби. оивичеии комичиим; балетски каришик, час бидермајерски разнежен, час фолклорно хумористичан. ИнтенциЈе сатрудника уроњавале су Једна у другу, мрсиле се, склупчавале и уобличавале невидљивом иовезаношћу, недоступно каквој ироизвољиој ценидлачиоЈ анализи. Ако би се што препоручило у правцу евентуална ретуша, онда би "се то могло учинити смањењем издашна редител»ева уступка композитору, како би темпо казивања добио живљи дах, да би се жива веч ослпбплила и избегла местимич-

I / скромном и увек тихом Дому па Гундулићевом Венцу било је у прошди уторак живости која св обнавља свега једанпут у години. То је дан славе св. Стевана Дечаиског у Дому за заштиту слепих девојака. И за н.их је то био велики дан. Задовољно су куцала срца ове пасторчади човечанства које живе у вечитој тами. Дуго и дуго су се оне спремале за овај даи који им је донео светлости и озарио душу. Срца су им задовољно куцала, а лица се разведрила при обреду резања славског колача, који је обавио свештеник избеглица г. Војислав Зр-, нић, бесплатно. ј Гости су стално пристизали и скром, на двораница била је дунке пуна при* јател.а слепих девојака који их и з* пајтежим данима нису заборавили^ Племените Српкиње добротворке топлф су поздрављале своје несрећне штићег нице материнском нежношћу. Сваку познају по имену, а девојке њих по гласу. Од виђенијих гостију били су присутни и г.г. Банковић и др. Гачић, изасланици г. претседника владе. После резања колача нрисутне госте поздравила је питомица Персида Рашић, која ни ову прилику није пропустила да се не захвали нашим племенитим Српкињама — добротворкама. Све су свесне тога колико им дугују за то што имају, и на кога да се ослањају на путу који није само трновит, већ и вечито мрачан. И оне се труде да у свему задовоље своје доброчшштеље и оне који их се макар с времена на време сете. То су и показала равним тачкама програма. Питомица Радмила Јефтић седела је за клавиром и пратила своје другарице Софију Раиковић и Веру Тасић. Све уче Музичку школу и врло су марљиве. Сваки од присутних морао је да се запита како су успеле без вида да постигну толики успех. А мпоги од нас са здравим очима ... После музичког дела питомице су

изводиле разне рецитације. Нарочито је заробљеничка рецитација ганула многе мајке. Глас им је треперио. Крај све своје несреће њих узбуђује судбина наших заробљеника и оне се распитују да ли ће се скоро вратити. Гости су се разилазили, а домаћица славе г-ђа Станка Савчић остала је с& питомицама. Оне су биле веселе, певале су и свирале. Питомица Миленка Јанковић певала је народне песме и развесељавала своје другарице које је због њеног ведрог распдложења мпого воле. Дан великог очекивања и доживљаја се стишавао. Тешка гвоздена капија се затворила и девојке су остале опет саме, обавијене тамом, црном као што су тамна и стакла која скривају њихове зенице.

Дко мислаше на Шо да ДСПИРИН постоји в,ећ лрено 40 година, да се добро подноси и добро делује, онда постоЈи само јвдан избор: ДСПИРИН.

ВАУЕК

Л5Р1К1М, у С&ОЖСј К/ј&СЈ !

Оглас Овг. С. Во. 314» оа 31 млота 1042.