Коло

/~>ениза и Морис били су млади. М И много су се волели. Зато је и Денизи и Морису иебо било модрије него другим људима, облаци бел>и и све остало далеко лепше док док су лежали у трави и саљарили. — На шта мислиш? — унита иежно Морис узевши је за руку. — Мислим иа то — одговори Дениза, — како ћу сутра У ово доба бити госпођа Мориса Вадена. — Да, Баденови су увек имали срећу — рече Морис весело подражавајући честу узречицу свог оца. Венчање у перифериској црквици било је прави догађај. Разуме се, само за н»их двоје. Сем свештеника, других људи није било. Лагапим кораком пен>али су се уз степенице, у стан на мансарди. Тај стан био је врло мали, врло скромно намештен. Али је био њихов. Њихов дом ... Прошла је једна година. Родила се мала Маријапа. Била је то бледушава девојчица коврџаве косице и крупиих плавих очију. Баденови су били срећни. Али, хсад је мала Маријана дошла на свет, било је потребно н више новаца. Зато је требало штедети. И не мозке се рећи да то пису чипили и Дениза и Морис. Деннза, по ирироди чуварна, очекивала је црне дане. Сваки су који им није био преко потребап она је остављала па страпу. Алн несрећа је изпепада дошла. Морис је изгубио свој посао. Међутим, млади људи не губе тако лако храброст. И не премишљајући Морис је пошао да тразки неко друго запослење. У томе је био врло истрајаи, готовО тврдоглаво упоран. Вио је убећен да ће нанослетку пешто паћи. Јер није смео само на себе да мисли. Морао је да води рачуна о томе да јога два бића очекују све од њега и да им је он сада нада.

Идући од бироа до бироа, ходајући по цео дан, од јутра до мрака, Морис је размипмћао. Сањарио. Ово свакако неће дуго потрајати. Ово је само тренутна криза, мало искушење које је по свој прилици провиђење послало да стави на испит чврстипу његовог карактера и љубави. Доцпије ће све бити боље. Дениза се не сме толико мучити. Он јој мора иаћи девојку која ће јој иомагати у кући док она води бригу о детету. А мала Маријапа, бледуњава, нежна девојчица? Он ће је окружити свом могућпом пажњом. То одушевљење држало је Мориса неколико недеља. И полако га је нануштало. Људи су му врло често говорили: — Жалимо, господине, сва су места нопуњена. Засада нећемо иикога ангажовати... — Не секирај се, Морисе — тешила га је Деииза. — Још нсгато новаца имамо у банци, а док га не потрошимо, негде ћеш наћи слуасбу. И кад год би то она рекла, Морис бн суморно ћутао. Тачно је да су имали нешто мало новаца у банци, али тај новац је сваким даном бивао све мањи.

Дениза као да није могла то да схвати. И он јој ништа пије говорио. И сама Дениза трудила се да му уштеди што год мозке више брига. И она је ћутала. Није хтела да му казке да треба да очекују и другу бебу, али ту тајну није могла дуго чувати. Он је незкно загрлио. — Депиза драга, па то је дивно! Ал.и у свом гласу пије могао да сакрије нризвук очајања кад је рекао: — Ако буде дечак, надам се да ће бити боље среће од мене ... Новаца Је било све мање. Морали су су да се преселе и да потраже још гори стаи. Вила је то права мрачна јазбина. И упутра није било довољпо

светлости и ваздуха. Али они још нису губили храброст... Али то иије могло дуго да траје. Морис је већ почињао да очајава. У сваком Денизином ногледу читао је бескрајио сажаљење и бол. Једног дана био је вап себе од очајања. Остало је само једно решење. Самоубиство ... Све ће изгледати као неки несрећан случај. Дениза ће добити осигурање, једино опипљиво што му је судбина још оставила. Гас ће бити најбољи начин да се свему овоме стане једпом на пут. Затвориће све прозоре. Изгледаће да је мала Маријаиа окрепула прекидач играјући се. Целу. ствар планирао је хладио. Зиао је да је кукавица. Али ои то мора учинити. Није могао више да гледа Денизу и малу како се муче. Осигурање ће бити довољне Денизи за

ИЗБОР ПОЗИВА Славни Физичар Никола Тесла био је умољеи да на једном упиверзитету одржи пиз нредавања из разних граиа физике. У почетку једног часа баш је хтео да настави предавање о хигрометру, када спази неког већ старијег студента како живо разговара са својом колегиницом. Тесли то не би право и упита га' — Казките мн, господине, како се зсве аиарат који прикупља влагу излучену из атмосфере! — Олук, господине професоре! Тесла се намршти. Очигледно, овај младић није био пажљив ни па прошлом часу када је почео да предаје о хигрометру. Са потсмехом Тесла рече: — Ваше стручно знање је за дивљење. Послушајте мој савет и будите лимар! ЛУДА ГЛАВА Чича-Илијине веселе вечери у Скадарлији често би кварио неки младић који би се нспозван прикључио друштву. Тај уобразкеико, син богатих родитеља, долазио је сваки пут аутом, хвалио се и трудио да води главну реч. Једном беше поноћ давно већ превалила када младић реши да пође кући, али крај кола не нађе шофера. То га наљути и викну из свег гласа: — Где ли је та луда глава? — Луда глава? — као зачуди се чика-Илија. — Зар њу тразките? Па зар не видите да вам је па раменима? И отада тог несносног младића не беше близу. НЕ ПИЈЕ ДО ГРОБА Кнез Милош изгрдио неког поиа због пијанчења и овај му обећа да се више иеће „до гроба" опити. Сав срећап што је тако олако прошао, позкури попа из Крагујевца иатраг у село. Али већ када је излазио из вароши и нашао се поред гробља, весели попа извуче стаклеику са љутом ракијом и испи до дна. Затим се довуче до иеког гроба и прући колико је дуг. Известише неки људи о томе кнеза Милоша и овај нареди да пијаног поиа нренесу у конак. Када се попа, сав разбарушен и каљав од блата, после краћег сна отрезнио, кнез Милош љутито ви-

— Ја заклетву нисам погазио! — одговори поп сасвим мирно. — Како писи? Зар ћеш и мене да лазкеш? — илану кнез.

сапаториум кад дође на свет друга беба. А после.. 0 томе више није морао да размишља.,. Прилика да своју намеру приведе У дело указала се много пре но што је н оп сам очекивао. Те вечери рекла му ја Дениза да ће поћи с малом да се прошетају на свежем ваздуху. У малом стану било је загушљиво. А после ће свратити и до једне нријател,ице. Пољубила га је на растапку. — Ја ћу мало да нрилегнем — речв он. — Нешто ме боли глава. Остао је сам. Окренуо прекидач. Опда се, изиуреп, спустио на кауч. Осетио је како му се у глави врти. И изгубио је свест. Не зна колико је то трајало, али њему је изгледало као вечпост. Осетио .јз како га Дениза нежно милује по глави. Он је волео да га она тако ујутру буди. Све ово изгледало је пестварно. А Дениза му је узбућено показивала неко писмо: — Писмо од фирме! Траже те натраг. Добијаш десет од сто повишице. Сад је Морис био сигуран да сања.' — Гас... — шапнуо је. — 0, откуд знаш? — унитала је Дениза. — Нисам хтела да ти кажем, ла и о томе не бринеш. Али сутра ће нам сигурно опет укључити. Знаш, Морисе, инак су били учтиви у централи и дуго су нас чекали да платимо. Више нису могли да чекају .. — Да — рече Морис смешећи се, —• Баденови су увек имали срећу ...

— Не дао Бог, господару! Заклео сам ти се да се до гроба нећу опити. И заиста, нисам гутнуо ни капи ракије све док нисам дошао до гроба! — Вуци ми се с очију! — викну тада кнез Милош и видећи да другог нема лека, пареди да попа рашчиие. ИГРА СУДБИНЕ Други дан Ускрса био је судбоносан у животу славног српског музичара Корнелија Стаиковпћа, Још од летињства гајио је особиту наклоносг нрема музици, али није имао средстава за музичко образовање. Већ је изгледало да ће му остати све то пусти сан, кад се деси судбоносни преокрет. Било је другог дана Ускрса 1849 кад је свирао на клавиру и кад се Павлу

Риђичком од Скрибешћа свиде његов таленат и одлучи да га о свом трошку уиути па више музичке студије. Године 1851 у Бечу, на други дан Ускрса, отпеваио је прво важније дело К. Станковића — литургија у четири гласа — пред православним владикама из Аустрије, скупљеним ради важних црквених послова, међу којима беше и сам патријарх Рајачић. Слузкба је одрзкана у једпој од патријархових соба. где је импровизована мала капела. Затим су се и даљи сви важнији догађајн у животу К. Станковића одигравали на други дан Ускрса. Тако је о томе дану 1852 у грчкој цркви у, Бечу отпевапа његова друга комнонована литургија, године 1854 доказао је пред збором свештених лица да се наше народно црквено појање можв ставити у ноте, 1855 постигао је ванредан успех када је у сали музичког конзерваторија у Бечу пред силпом публиком отпевано његово дело из народног црквеног појања. Први п>егов концерт у нашим крајевима. одржап је другог дана Ускрса 1856. Па и крај његовог младог зкивота у вези је с тим значајним даном: умро је у 35 годиии зкивота, 1866 године, баш иа други дан Ускрса. МЕНАЖЕРИЈА У иекој београдској кавани, било је то већ поодавно, пашли су се за једним столом Коњовић, МагарашевЉ, др. Свишарев и Зец. Наишао неки заједнички њихов пријатељ, загледао их редом и узвикнуо: — Гле! Па ово је читава менажерија! Ситпа и можда мало пакосна шримедба. Можда и зато јер је презиме тог љиховог заједничког позпапика било — Мољац.

евдоте