Коло

Т~П7^

т—

IV)

—

)Ј

-лЈ

^вуриближује се поноћ. Читаву каса» / бу обавио Је густи мрак и само * " што у малој, сиротиљско: кућици, тамо на крај махале, још трспери слаба светлост. То се кратка свијећа лојанииа бори са смр&у ... Догорила је скоро до краја, па се онај злаћани пламен повија, дршће и лагано пуцкара, разбијајући ситне модрикасте пјеге и једва освјетљавајући онај дио собе, гдје на подераном душеку лежи болесна жена, у задљим часовима... Блиау главе њезине јс мало иеиџерче... Крај њега сједи мршави и блиједи седмогодишљи малиша, па замишљено гледа у небо. Налактио се на крај пенџера, поднимио се руком, па нити се миче, нити говори. Као да је од камева. Само ако болесница каткада јаче јаукне, окрене јој се и, готово шапатом, запита : — Мајко, боли те пуно? Ох!... Воли... А он је тихо поглади по образу. — Не бој се, све ће проћи! Па се опет окрене и гледа као прије. По свему небу осуле се звијезде и као да се смјешкају на њега. А он их гледа... гледа и никада да одврати очију. Као да то и нијесу звшезде, него разне лвдепе играчке, које дјеца тако радо и тако дуто гледају... Једна звијезда затрепта, полети и ишчезну у ноћи, оставивши за собом свијетао траг... Мали погледа, и, као да то није ни видјео, благо се осмјехну. — Сад ће! — тихо прошапта. Он је миолио да ће сада пошадати још неколико звијезда и тада ће бити оно што унра.во и чежа: да ће се отворити небеса. Баш јутрос разговарао се са, својим друговима у шволи, а ишао к у први разред, те један рече да се увијек о поноћи, уочи Богојављења, отворе небеса. И тад, шта год во зажели, пека ваиште, па ће му се испунити. Сва дјеца рекоше да ће чекати поноћ. — Ја ку искати златна коља — рече једно. -— Ја цареке хаљине! Ја каруце! Ја сабљу од алмаза! Само је он шутао. 1 — А ти шта ћеш? — запиташе га. Ја... да ми оздрави мајка... Он, уистину, и није имао веће жеље °Л те ... Јадаа његова мајка!... Два мјесеца лежи и мучи се, и нжкога вод н>е, да је подвори, осим њега. Само још комшииица Ана што је свако јутро обилази и доноси јој понуда... И он је, одмах иза акшама, сјео код тога пенџера и почео гледати у небо, чекајући да се отвори. Сјутра је Богојављење и вечерас се мора отворити!... Већ је омислио и реченицу коју ће рећи. Али мора брзо изговорити, пошто се небо за час отвори. — Боже, да ми оздрави мајка! — тако ће реЉи. Тада, није сумље, Бог ће га послушати, те јој послати здравље. И она ће тада устати из свога душека. Неће бити блиједа и мршава, него пуча и румена, нити ће бити овако тужна и сјетна, него весела, потпуно весела, те ће се с њиме, као и прије. шалити, носити га у наручју и пјевати му ону љегову омиљену вдесму: Божић, Божић бата, Носи киту злата Да позлати врата И обоја пробоја И сву кућу до краја. Оеим тога она ће зарађивати и куповати му колача од шећера, као некада. Сашиће му и лијепе, иове хаљине, да не иде у дроњцима као сада.

Мајво! — зовну је тиха. —- А ... — одазва се болеоница стељући. — Још мало ... па ћеш оздравити рече јој некако поуздано. А затајао је: како ће оздравити. Хтио је најпрвде да јој измоли од Бога здравље, па тек ујутру, к.ад се пробуди адрава и весела,

— Само да пану још неколике звијезде, па ће се небо отворити — прошапта. И жељно чекаше, хоће ли још која ватрептати и угасити се. Звијезде су блисталв и осмјехивале се, исто као и прије. — Боже, да ми оздрави мајка! понови опет полугласно своју молитву,

да јој каже каво је чекао отвараље небеса и како је он Вога умолио ... СвијеЉа, која је све досада догоријевала, ирасну и утрну се. У соби завлада мрак. Мали се у први мах трже; но одмах затим још се јаче приљуби уз пенџ® и гледаше ...

само да не би заборавио и збувио се, ако се изненада отворе небеса. — Сиалај... — тихо изговори болесница, по шапутању осјећајући да још није заспао. — СпаваЈ ти, мајжо. Сад ћу ја! одговсури јој не окрећући се. Напољу се чуло звиждаље. То је

Крв рођеиа ме овег оажиже врела,У сузама ое покајничким купам,Са светим страхом, погружена чела, Пред жртвеник Ти грешном ногом ступам. Ј©ст, ја оам оилно грешан према Теби, Ја нисам иш'о путем Твојим оветим,Ја оам се оамо старао о себи, А никад Тебе Мајке да ое сетим! Досад сам био себичан и ружан: За своје боле ја сам само знао, Без осећања да оам Теби дужан, И да Ти нипгта, ништа нисам дао! Ал' данас љуту ја осећам грижу До саме сржи сваке своје кости, И плачем: сузе једна другу стижу,И грцам: »Мајко, молим те, опрости!« Крв моја српска жеже ме и пали! У грлу глас ми трепери и грца! К'о врело гвожђе душа ми се кали У огн>у крви, и сузи што врца! И ево Ти се тешком клетвом кунем: Звезданим плавим небом нада собом, И земљом, где ћу мртав сам да трунем, Животом својим земаљским, и гробом, Животом вечним — и раопетим Богом Да нећу више грешит" се о Тебе: По твом ћу путу ићи чврстом ногом, Заборавити на оамога с?ебе! ВЕПИМИР РАЈИЋ

ноћни стралга® дозивао свога друга. Из даљиие је одјегшуо други звиждук... И све ое опет умири. — Брже ће — рече мали, па опет поче понављати молитву .... Додуше, сад је осећао неку тежину у глали. Сама се спушташе на прса, а трепавице, као од олова, покаткада се оклапаху... — Боже, да ми оздрави мајка! —• шапутао је монотоно, као кад лекцвду учи. А глава му ове тежа и тежа. Уједанпут, као да нестаде свијех звијезда са неба... Џа није то да оу трепнуле и ишчезле, него као да их неоко заклови мрачним чафшавом... А у даљиии као да поче нешто тутњати, па све јаче ... ове јаче ... И уколико се тутаљ приближавао, утолико се еве више и више разлвдевала нека чудна свје^лост. Оиа, мало помало, освијетли малу собицу јаче', него што је лојаница осветљавала ... Дож једанпут страшно сину И блисну толика свзетлост, да маломе чисто заслијепи очи. „Отворила ое небеоа", као да му сииу кроз главу. Гласно изговори научене ријечи: — Боже, да ми оздрави мајка! Како то рече, свјетлости нестаде. Мрак и опет обујми све... А тога истога часа он лијено угледа мајку, како се диже оа душека и иде љему да га загрли. Она бијаше сада тако лијепа, крепка, здрава, какву је познавао док је био врло мали ... Он врисну од радости и полети јој на прса. А она га притисну и поче љубити, топло љубити... Ти пољупци бијаху му тако драги, тако слатки!... Чисто не зна шта би радио од превелике среће. Па и он загрли љу и поче јој враЉати још топлије и још слађе. Зора је сванула кад се пробудио. Полако отвори очи, протра их, па онда погледа око себе. Ојети се оне свјетлости и како је молио Бога за мајку. Полако устаде и погледа на њезино мјесто. «— Је ли устала? — прошапта тихо. Приближи јој се и наднесе се над њом. А ова је лежала мирно, непомично, блиједо-жута, као свјетиљка. — Опава — прошанта мали. — Ипак је био радознао, да види хоће ли моћи устати и загрлити га. Та то мора бити, јер је он то желио. кад су се небеса отворила. — Мадко! — зовну је тихо. Она се не одазва. — Мајко! Она шути. — Опава — прошапта и опет. Па се измаче мало подаље и сједе, чекајући *да се пробуди. У томе доће и комшиница Ана. Она улазећи у собу мало јаче лупну вратима. Мали метну прст на уста. — Мајка спава — прошапута. Комшииица застаде и погледа у болесницу. Затим нагло приђе и ухвати је за руку. Рука је била хладна. Њојзи налетише сузе на очи и хтјеле вриснути, али се сјети да је мали ту, па се уздржа... — Спава — рече и она, окрећући се њему и узевши га за руку. — Хајде ти у мене док се она пробуди. — Хајдемо — рече најпоптље. — Ама полако, да је не пробудимо. И на прстима пође. А кад је дошао до врата, није могао да је опет не погледа. Поново се врати њојзи и лагано, сасвим лагано пољуби је у широки рукав, који се опустио преко душека. — Спавај, мајко ... Ја те нећу пробудити... СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ