Коло

IДесно

— Први пут у заједничком дому л

■^"1 рамски заплет у „Ђиду а приближава се свом врхунцу. Две по/ I родице су толико завађене да изгледа као да само крв може I I опрати увреду. Стари Маринко, Здравков отац, дограбио је \ | стари пиштољ са зида, Зар његов син да се ожени Љубицом, * ' ћерком љеговог најљућег непријатеља? Заједно са личностима у драми, гледаоци преживљују сва љихова узбуђеља. Како ће се сукоб завршити? Да ли ће старац попустити? Да ли ће двоје младих, упркос свим својим патњама, ипак бити једпог дана срећпи? Али, на крају, ипак се све лепо завршава. Породице се мире. Срећа Ђидина и Љубирина је потпуна... У животу није тако. Судбина се, додуше, угледа понекад чак и па неку позоришну драму. Али не увек. У толико је необичниЈи један прилично несвакидашљи случај. Јунак из Веселиновићевог „Ђида", симпатични и талентовани уметник Миливоје Поповић-Мавид, коме је београдска публика толико пута одушевљено пљескала, пошао је путем свог хероја. Мира Тодоровић, Једна од најмлађих чланица Народног позоришта, која с великим успехом игра улогу Љубице у „Ђиду а , по свој прилици пије ни слутила, као ни њен партнер, да их удес може довести у исти положаЈ као и Јанко своЈе Јунаке. Додуше, овде ниЈе реч о завађеним Капулетима и Монтегима, нити Је ко потезао зарђали пиштољ. Али, ниЈе без интереса да су се главни Јунаци „Ђида" с београдске сцене — ве&чали... Ствар Је у толико занимљивиЈа што пико, сем најближих приЈатеља, није о овоме ништа знао ... Истог дана, кад су се искрали из порте цркве св. Марка, младепци су се опет појавили на сцепи као Ђидо и Љубица, али као — муж и жена .. •

Лево — У црквеној порти засутој снегом није било никога кад су изишли из цркве, нити је ко могао да наслути да су двојв младих уметника — младенци. .. Доле — Њих двоје заједно уче улогу, само — као муж и жена

<Фото; ,,-Мироч" Београд)