Коло

2

Кмодар мога иошиш

ЧЕТВРТАК 18 МАРТ Прича госн ком- А Л шија нако је, ономад, у парку, близу нашег стана, поспе / ГЧУ ј Д ?-|/ у* вечере чуо овакав / р-ч/ЈЖ разговор једног мпа- I дог љубавног пара: у-^ — Ах, највољени- \ (\ ВВ ! ја, зар не би бипо ™ дивно кад бисмо могпи по овом месечевом зраку да се попнемо до звезданог свода, где је све тако непролазно, као наша љубав? — Да, драги — одговорила је она — али ја бих могла да останем тамо само до сутра у 11 сати пре подне. У, 11 сам заказала моме фризеру да ћу доћи да правим епектричну... , ПЕТАК 19 МАРТ Направила се, прича госн комшија, пре Л'ЈГЧ неки дан гужва у ШжЛ уј} трамвају. Један го- =■ сподин унео се у пи- јг/—^ це другом: — Ви сте, госпо- ТЈ/ ј /К ~\\\1 дине стапи мојој \ \ [/ \ш жени на ногу, и ја ■*==- " имам права да тражим задовољење од вас... Јесте пи разумели... — Разумео сам, господине — одбруси онај други. — А, што се тиче задовољења, само изволите... моја жена седи баш прекопута вас. СУБОТА 20 МАРТ И синок био госн гх комшија у парку, и ,> Ј^у|||||' опет донео једну причу. Чуо, вели, "*^17 Ј })Ш двоје где разговара- М V ифр — Хоћете ли, го- "--гј^ ' спођице, да седне- ш лј уС 44 -^ мо на ону клупу у Т ^ О мраку? — А, обећавате ли да ме нећете пољубити? — Обећавам. — Ни да ме загрлите? — Обећавам. — Ни да ме се дотакнете? — Обећавам! — Не знам зашто уопште онда желите да седнемо на ону клупу у мрану ? М-ћ

ЦЕДЕЉА 14 МАРТ /■ч О на Ј наш сусед суплент, синоћ, на ' Г ј& П ) поселу код госн ком/2^ /1 тЦ*. ши ' е чита нам 080 гЗ^Ч/Ј^^ ЈпјХ писмо што га добио >Л"ТГ>Л лм I од ма Ј ке №Дног свог „Поштовани госпо* дине, мој син има ца полаже нод вас кроз неки дан. Хтела бих да вас најлепше умолим да будете бпагонаклони према њему. Дечко је интепигентан и вредан, али је само срамежљив, нарочито из правописа".

схватања

ЛОНЕДЕЉАК 15 МАРТ ј & . Још један разговор ноји је чуо наш ЖјјјАг*} комшија: шШ {! ћ Ж — Онај човек, што ЈеИТ^ 7 ' ® тамо стоји, разорио *Шјј — в је мој брак! Јт/У-- — Е " е! Преотео ти (Ј { ГП жену? > — Не. Узео је мо1» нуварицу па сад моја жена сама нува!

УТОРАК 16 МАРТ 4*« Показивао нам номшија јучв огпас гЈг^ЛI шт0 га дапа ' една наша отмена сусетК >ЖЈ7ј| ка, да изиђе у но\ ^ IV винама: V \ V \\ .Тражи се добра I 1 нуварица за отмени' ' ју кућу. ПрвенствеМо која зна да нува качамак". А, та наша сусетка уби се доказуЈУћи да је одистинска домаћица. СРЕДА 17 МАРТ Т>ј1 Госпа комшиница гц пазари већ две го■* И ине нод једног ме/Ј сара (мислим број * 77 ) не где на Јован °воЈ пијаци. И већ I Ш више пута примети| I \у па да јој, кад депи ' спедовање меса у■вн снине по 100 до 130 грама од тачне мере. Јуче опет отишпа и добила место 300 грама 190. И, као свака савесна грађанка и домаћица отишла

Ти се баш држиш апела Претседника општине? А ти се, изгледа, држиш оног: „Живи и ради и подај другом да живи!

И, сад се госпа номшиница пита, с правом уосталом, да пи је тај господин тамо надлежни ортак оног касапина, или је неки вегетаријанац кад овако узима у поступак жалбе грађана. да се потужи тамо неком надпежном. Кад овај, пошто је саслушао, овако је утешио: — Е, баш сте нека... Место да сте •адовољни с тим што добијете, а ви тражите зачнољицу!

НАЈСКУПЉЕ КЊИГЕ НА СВЕТУ Цеиа књиге вависи од њеие вредности* а вредност књиге оцењује се првенствено по њеном садржају и намени, а затим по обиму и коштању њене продукције. Али осим ових реалних момената који утичу на процену вредности књиге, има и других, релативних, који, често, знатно увећавају њену вредност. Технички, научни или историски значај једне књиге у много случајева пресудан је код процене њеме вредности. Тако имамо књига неких познатијих мислилаца и писаца, које су нв разних узрока стекле извесни нарочити значај, по коме се њихова данашња »редност цени у новцу на неколико де»ветина хил»ада динара, па и много више. Познато је да Је још пре тридесет годииа једно МолиЈерово дело продано за 27.000 Франака, а Шекспирово дело из 1623 године ва 80.000 франака. Гутенбергова библија из 1459 године цени се да данас вреди преко пола милиона франака, а као најскупља књига иа свету цени се „Псалтир Мајенски" из 1457 године коЈи сада вреди скоро милион франака. ПТИЦЕ КОЈЕ ЛЕТЕ СЕДАМ ДАНА И НОЂИ У Тихом Океану живе птице које се зову „фрегате". Један научник је утврдио да ове птице могу да лете пуних седам дана и ноћи. И то без одмора, и прекида! Према његовим запажањима, ове птице се не гЈамарају много чак и кад тако Дуго остану у ваздуху. Кад лети фрегата прелази скоро 160 километара на сат. ВЕ>ена крила кад су рапшрена износе 3.50 до 4 метра. Она чак и спава док лети, пгго доказуЈе да су покрети њених крила изван њене сопствене воље. Тако исто пб дужини лета и по своЈоЈ брзини познате су и велике морске птице албатрови, али оне, ако прате далеко не-

ки брод иа океану, ипак мораЈу да се одморе на некој стени, олупини која плива морем, или на самом броду. КОЛИКО ТРАЈЕ ТРЕН ОКА Један физиолог израчунао Је помоћу нарочите справе колико траје један трен ока који се рачуна као израз за најмање трајање времена, то Јест колико траје спонтани покрет очних капака код човека. Он Је констатовао Да човечјим капцима треба, да би се оклопили седамдеоегг и пет до деведесет хиљадитог дела секунде. Они остају затворени шеонаест стотинити део секунде. Они се поново отварају у току петнаест стотинитог дела секунде. На таЈ начин целокупно траЈање Једног тренутка износи четири десетине секунда. ПОСЛЕДЊИ ПЕЋИНСКИ ЉУДИ ЖИВЕ У АФРИЦИ На горњем току реке Вади Драа, у Африци, у старом веку живели су по пећинама патуљци познати под именом Ликсос. ОсваЈачи већ су долазили у сукоб с тим становницима пећина али их нису могли покорити. Од тог доба није се знало много о тим људима Јер Је приступ у њихове пећине био тежак и био увек добро брањен. Оада се зна да остатак овог народа чине троглодити који немају никакве племенске везе са осталим афричким народима. Зато су троглодити Једини прави потомци прастановника Африке. И поред црне масти они не личе на црнце, коса им Је глатка, а средн^ег су раста. Они живе у пећинама породичним животом, а култура им Је она из каменог доба. Баве се врло мало земљорадњом, а исхрањуЈу их углавном козе. Немају никакве трговинскв везе с Бедуинима и тако су

остали далеко од исламске вероисповеоти. О њиховом Језику и социјалним приликама не зна се ништа* ДВАНАЕСТ БУДИЛНИКА... После венчања и свадбене гозбе Један млади брачни пар у Бургу, код Магдебурга, повукао се у свој отан да у миру ужива у своЈоЈ срећи. Тек што су хтели да заспе, тргло их је из првог сна громко звоњење Једног јаког будилника. На жалост, нису могли да га зауставе, Јер је будилник био у орману, а кључ нису могли никако наћи. Напослетку будилник је одзврјао и ућутао. Младенци су с олакшањем уздахнули и покушали поново да васпе. Али њихов мир није дуго траЈао. После 15 минута други будилник их Је тргао из сна, после пуних 15 минута трећи, и тако Је традало целу ноћ док свих 12 будилника нису одзвонили. Оутрадан ујутро пријатељи су скрушено вратили „случајно" понесени кључ од ормаиа. МУЗЕЈ БРОДОЛОМА У Токију се налази музеЈ какав се вероватно не иалази нигде на свету. То Је музеј бродолома. У њему су изложени човечји „узвици" за помоћ. То су комади хартије, дрвета и сличног материјала на којима су бродоломници написали своЈе последње речи. У овом музеју изложени су неми сведоци страшних катастрофа при којима еу сви учесници нашли Језиву заједничку смрт. Избледели комади хартије који су недељама, па често и годинама, затворени у боцама пловили по океанима, нађени на разним местима земаљске кугле скупљени су овде на Једно место. Многе ове поруке у боцама обишле су пловећи цео свет. У великим витринама говоре речито о катастрофама на мору комади бродског дрвета и дасака прекривени словима која су на емрт осуђени људи урезали у своЈим последњил часовима. Оем тога налазе се комади одела непознатих утопљеника, затим регистровани позиви за помоћ путника који су имали смелости да пређу огромне пешчане пустиње или бар жељу да то изврше. Оваки предмет изложен у овом необичном музеју сведок је људскнх патњи и мука.

БАКИН ВЕНЧАНИ ПРСТЕН У КРОМПИРУ Један сељак у Едеу, у Норвешкој, копајући кромпире нашао је један кромпир који је био необичног облика, велики и пун кврга. Усред кромпира нешто је светлуцало као злато. Када су кромпир разломили видели су да је у њега урастао златан венчани прстен. Тада се сељак сетио да је његова бака, како породично предање казује, пре 75 година изгубила ускоро после венчања радећи на пољу свој венчани прстен. Када је овај прстен очишћен од земље видело се по угравираном натпису да Је то био изгубљени прстен баке тога сељака. ПОРЕКЛО НАШЕГ ВОЋА И ПОВРЋА Често пута се људи питају откуда нам Је дошла нека воћка или поврће. Историја је верно забележила порекло шећера, дувана, кафе и чаја, али се за остале важне ствари у исхрани није, изгледа, много бринула. Међутим, зна се, иако не када, да нам Је кајеија дошла из Јерменске, бадем из МавританиЈе, ананас из Америке, третња из Индије, кестен из Оардиније, тиква из Медине, дуња из Азије, смоква из Месопотамије, диња из Африке, маслина из Грчке, Јабука и шљива из Оирије. Крушка, јагода, купина и леншик изГледа да су пореклом из наше старе Европе. Бели лук нам је дошао из Египта, купус црвени и бели од етарих Римљана кОји су то добили од Египћана, Спанаћ из Мале Азије, пасуљ из Индије, зелена салата с Крита, першун са Оардиније, кромпир из Америке, принач из Кине, а скоро сва жита из Азијз или са Истока, изузев кукуруз који нам је донесен из Америке. Главни уредник Мића Димитријевић ^ За фотографије Алексаидар Симић ♦ Цртач Ђорђе Лобачев % Уредништво Поенкареова ул. бр 81. Телефон 25-010 ★ Власник и издавач: Орпско издавачко предузеће А. Д. Јовав Тановић * Администрација Дечанска 31 Београд. Тел. 24-001—10; штампа ЈШтампапија Београд" А. Д. Дечанска 81. Тромесечна претплата 58.— дињ