Коло

1?а#С'Ндаг> мога комша ј©

НЕДЕЉА 21 МАРТ Онај наш сусед чиновник, жали се јуче гос'н комшији: ~ —• Е, што ја имам за шефа несимпатичног човека, то је просто за причу! ^ — Како то? — из^ ненадио се комшиЈа. — Па, ево како... Редовно, кадгод задоцним, он је већ у канцеларији и онда ми пребацује... а, опет, надгод стигнем на време, он задоцни и тако не примети да сам био тачан... ПОНЕДЕЉАК 22 МАРТ Осванули јутрос младенци, па како у комшилуку имамо један сасвим тазе брачни пар, комшија поранио и однео им покпон. И, замислите шта? Воденицу за мпевење ка»е... УТОРАК 23 МАРТ Раскинула веридбу ћерка нашег суседа трговца, па је « синоћ као лрекорева ,.а у , госн комшија: ,.ИД^ АШ ^ — Е, штета, ком'Г шинице... Штета... \ ј Зашто да раскинете к—о веридбу с тако добрим и ваљаним човеком? — Шта добар и ваљан. Можда је добар, али је ужасно нетачан. Увек задоцњава. Ето пре неки дан сам му заказала да се нађемо у три сата поподне а он дошао тек у четири... Морала сам на оном ветру да га чвкам више од десет минута...

СРЕДА 24 МАРТ

Прича нам синоћ госн комшија, на нашем уобичајеном поселу како је у [- радњу неког његовог пријатеља, који се рекламира да продаје све, упала нека госпођа и затражила: — Молим вас, треба ми три стотиНе комада стеница!

Кад је муштерија поштен

— Кцд жтите тако? — У бакалницу. Знате, узео сам шећер, па заборавио бакалин да ми упише у књижицу.

— Стеница!?!? — забезекнуо се трговац. — Какве стенице, наопако? — Живе стенице! — Али, молим вас... то не разу-

мем... И, пре свега шта ће вам живе стенице и толики број? — Како шта *е ми. Адвокат мог куђееласника добио је слор против ме-

не у суду, па морам да се селим, а од мене се захтева да доведем стан у оно стање у коме је био кад сам се уселила. ЧЕТВРТАК 25 МАРТ Кулила госла комшиница нов шешир. Метнула га на главу и окренула се госн комшији, па запитала, сва насмејана и задовољна: — Хајде, реци, матори, кано ти се допада овај шешир? — Тха, драга моја, да ти право ка< жем... — Онда кути, боље... кад тако лочињеш...! — пресекла госпа комшиница и скинула шешир. ПЕТАК 26 МАРТ , Опет, наравно, госн комшија прича: Неки младић из нашег комшипука који пише песме, отишао до госн комшије и замолио га да прочита песме. Овај прочитао и спегнуо Мпади песник га запитао: — Миспите ли, можда, комшијо, да не уносим довољно ватре у своје песме...? — Море, јок, брате. Напротив, напазим да треба више твојих песама да уносиш у ватру... СУБОТА 27 МАРТ , На посепу код госн комшије развила се ова тема: — Сваки позив има своје добре стране... Кувар бес-' платно једе, фризер се бесплатно шиша, ондулира, жељезничар бесппатно путује, телефониекиња бесплатно телефонира... и тако даље, и тако даље... Одједном једна наша сусетка упаде: — Само ја не видим никакву вајду од мог позива! — Како то? — заграјали ми. — Па тако пепо... ја сам бпагајни« ца... М-ћ

раменима.

господине

ЖИВОТИЊСКО ГРОБЉЕ Познато Је да се веома ретко наилази на лешеве птида чак и по највећим шумама. И оно пгго еу људи наилазили од птичиЈих лешева, то је било само ако је нека била нападнута од друге животиње или птице, па од ње остало еамо перје и ко|Сти. Зато се постављало питање: да ли се птице скривају кад осете па им Је купнуо последњи час? Изгледа да се многе животиње скривају Џ& би на миру угинуле. Један зоолог Је |тсрио у Јужној Немачкој Једну огромну Већину у којој су ее. више од две хиљаДе векова скривале животиње да би ту сарекале краЈ живота. Ту су пронађени костури животиња из агеденог доба. чиЈе постојање нико није *и наслућивао. што је науци омогућило »еочекивана открића о животињама које ишчезле ко вна пре колико стотина Вли хиљада голина ДВАДЕСЕТ ПУТА ОКО ЗЕМЉИНЕ КУГЛЕ Ово се не сме схватити дословно. Али ваиста Је Шарл Милс. стари маЈстор у каеачким тркама и треиер коња ва касачке *рке, прешао толику дужину у своЈим маЗгам двоколицама. названим „силки**. Мора се рећи да је само мали део од толике ©громне пруге прешао Миле на тркама на *сојима Је суделовао увек у току тридесетпет година и однео на највећим светским тркама двоколица три хиљаде награда. Много више километара Је прешао на треВинзима. Јер сваки суделовач на касачким *ркама морао је да пређе најмање. и то два пута у недељи без обзира на виму и Јието, осам до девет километара и то у Оном случаЈу ако Је у двоколице био упрегнут само Једаи коњ. Како је Милс

свакога дана тренирао најмање са око двадесет коња, то Је он прелазио око сто километара дневно. То уједно значи да Је у року од Једне године прешао најмање двадесетпет хиљада километара. За време свог тренирања Милс је без сумње прешао на двоколицима најмање пола милиона километара а то значи: дванаест пута око екватора или двадееет пута око вемљине кугле. ТУЉАНИ КАО СПАСИОЦИ ПОМОРАЦА Туљани су, као што Је познато. врло паметне животиње које се могу лако дрееирати. Мање Је познато да се они могу употребити приликом спасавања бродоломника. Два норвешка рибара досетили су се да науче неколико туљана са скачу на заповест у воду и да у устима носе крај конопца на Једно одређено место. Оглед Је потпуно успео и сада постоЈи у НорвегакоЈ станипа 8а спасавање бродоломника коЈа држи неколико дресираних туљана. Када олуја натера брод на стене пред улазом у какав фјорд. скачу туљани у воду. плизају брзо према насуканом броду и носе конопац, који ће морнаре довести у везу с копном. Морнари на броду могу помоћу овог конопца да привуку дебело челично уже и да се по њему спасу и поећу с боода на копно. ЦРТЕЖИ ИЗ БР0НЗАН0Г ДОБА У НОРВЕШКОЈ По вавршетку своЈих испитивања у области Окинсфјорда. у НорвешкоЈ. археолог Фин Марстрандер објавио Је недавно научне резулгате. Већ раније се внало да се налазе цртежи у пет пећина код Гјерлена. Али тек Марстрандер их Је детаљ-

но испитао и фотографисао при вештачком осветлењу. Цртежи потичу 1000 или 500 година пре наше ере, дакле из млађег бронзаног доба. Претстављају животиње, људе и алате који се могу Јасно расио8нати тако да се по њима може вакључити да су се већ тада становници Норвешке бавили пољонривредом и рибарством. Из каснијег времена потичу многобројни цртежи бродова, који се налазе у неким шциљама. Изгледа да су они рађени према римским ратним бродовима. Јер су на њима претстављени примитивно нацртани наоружани људи са штитовима, ДРВО КОЈЕ ЗВИЖДИ На ово дрво често се наилази у великим и густим шумама у Нубији. Ветар који дува између његових грана производи неки ввук коЈи много потсећа на флауту. Ово дрво, које иначе даде гуму, има неке нарочите инсекте коЈи његове гране и дебло буше на такав начин да скоро од сваке гране начине по Једну флауту. Довољно је да ветар само почне Да дува па Да све флауте васвирају музиком коЈа Је разнолика и, како кажу они коЈи су Је слушали. врло пријатна 8а уво. НАЈСТАРИЈИ КИШОБРАН У Верлину Је био изложен продаји сигурно најетарији кишобран на свету. Он јв направљен у Минхену 1767 године и још увек је у онаквом стању какав Је изагаао из руку мајстора који га је правио. Има дрвену дргаку украгаену орнаментима, а шипке су му од праве китове кости. Прекривен је памучном тканином која Је од црне боје постала црвена, али Још увек без иЈедне рупице. Овај предак кигаобрана и после једног и по века жпвота могао би још увек ца корисно служи. Који би данашњи његов потомак могао да дочека толику старост? Истина, овај амбрел из 1767 године има Једну ману: он Је тежак два килограма и 700 грама. Сад замислите данагање даме коЈе би с таквим кишобраном погале у шетњу?

НАЂЕНО ГРОБЉЕ ИЗ ДОБА ВИКИНГА Директор музеја у Ставангеру, у Норвегакој, пронагаао Је на острву Амеј гроб« ље из доба Викинга. Између осталог на-» ђен Је и гроб једног ковача поред кога су били смештени сви његови алати. Ту] Је нађен један мач и секира, затим >готао од брОНзе и игла слична крсту. На иађеч ним предметима урезани су разни орнаменти из којих се види да потичу из Не« мачке. Нађени гробови стари су отирилике хиљаду година. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Приликом ископавања Драа-АбдулРеџа у Тиберији пронагали су геолози књигу која је писана на папиросу 2800 године пре Христа. Књига је писана неким: нарочитим иисмбм које се употребљавало ва владање четири династије тибетаиских краљева. Највећа раскош у опремању књиге владала је за време римског царства. Тако се. на пример, у женевској библиотецис налази и данас један сачувани примерак Кодекса Вулфилина, исииеан еамим сребром на папиросу, увезан у кожу, а корице су му обложене сребром и драгим камењем — Многи сликари истока да би својим сликама сачували свежину и сјај кроз векове, правили су боје од прагаине драгоцених метала и камења. У уљаним бо* Јама, које су биле врло скупе, корал у, прагаку употфебљаван је за разне врсте ружичаете, лапис-лазули за разне врсте плаве, кристал за сребрнасту. а џед за зелену боју. Главни уредник Мића ДимитриЈевић * За фотогра.Јшје Александар Симић * Цр1ач Ђорђе Лобачев * Уреднигатво Поенкареова ул. бр. 81. Телефон 25-010 ♦ Власник И издавач; Српско издавачко предузеће А. Д. Јовав Тановић * Администрација Дечанска 31. Веоград. Тел. 24-001—10: штампа ДПтампарија Веоград' 1 А Д Дечанска 31« Тромесечна претплата 58.— дин.